Većina ljudi smatra da će, kako fetus raste u materici, majka biti najvažniji faktor koji utiče na buduće zdravlje deteta, a ovaj faktor će nesumnjivo prevladati nad svim ostalim mogućim. Ovo verovanje je široko rasprostranjeno u društvu i mnoga istraživanja se fokusiraju na karakteristike i ponašanja majke tokom trudnoće.
Takav je slučaj u radu objavljenom nedavno u Communications Biologi koji je proučavao „uticaj indeksa telesne mase majke na početku trudnoće na molekularne profile placente, tačnije na metilaciju DNK placente (dodavanje grupe koju čine jedan ugljenik i tri vodonika na specifičnoj poziciji u molekulu DNK)“, rekla je Nora Fernandez-Himenez, predavač na Fakultetu za medicinu i sestrinstvo.
„Ovo je najveća studija o metilaciji DNK placente koja je sprovedena do sada, koja uključuje ukupno 2.631 par majka-dete iz Evrope, Severne Amerike i Australije“, dodala je ona.
Za razliku od poznatijih mutacija – zamena jednog nukleotida drugim u DNK sekvenci –, metilacija je modifikacija DNK koja reguliše ekspresiju gena bez promene sekvence.
„Nedavne studije pokazuju da je metilacija most između intrauterinog okruženja i fetalnog genoma. Na primer, nivo metilacije regiona genoma može se povećati kao rezultat okruženja. Takvo povećanje generalno dovodi do toga da DNK postaje sve više kompaktan, a kao rezultat toga, transkripciona mašinerija ne može da pristupi ovim regionima i neki geni su utišani. Moglo bi se desiti i suprotno, drugim rečima, nivo metilacije u određenim regionima genoma opada kao odgovor na okruženje. U ovom slučaju , DNK dobija otvorenu konfiguraciju kojoj mašina za transkripciju ima bolju pristupačnost, a ekspresija gena bi se kao rezultat povećala. U oba slučaja, sekvenca ostaje netaknuta, ali se genom ponaša na ovaj ili onaj način“, objasnio je UPV/EHU istraživač.
„U ovom radu identifikovali smo 27 mesta na kojima se primećuju varijacije u metilaciji DNK i koje izgledaju specifično za placentu“, istakao je Fernandez-Himenez. Vredi zapamtiti da je posteljica osnovni organ u rastu i razvoju fetusa, jer je to organ koji povezuje majku sa fetusom i organ preko kojeg se fetus hrani.
„Mnoga od ovih identifikovanih mesta nalaze se u blizini gena povezanih sa gojaznošću i obogaćena su metaboličkim putevima za rak i oksidativni stres. To ne znači da će bebe rođene od majki sa problemima gojaznosti nastaviti da razvijaju rak, ali je istina da placenta se ponaša kao tumor, raste veoma brzo i to nas navodi na pomisao da postoji uticaj na funkcionisanje posteljice i rast fetusa“.
Svi ovi rezultati sugerišu da metilacija DNK placente može biti jedan od mehanizama pomoću kojih je gojaznost majke povezana sa nepovoljnim metaboličkim zdravstvenim ishodima u detinjstvu, iako je Fernandez-Himenez naglasio da će biti potrebne dodatne studije da bi se potvrdili ovi nalazi.
Ona je dalje istakla činjenicu da „koliko god naše istraživanje bilo legitimno, ne treba ga koristiti za opravdavanje mantre o okrivljavanju majki, jer je veoma teško kvantifikovati uticaj majki i njihovih karakteristika i ponašanja u odnosu na druge faktore – majčine roditelje ili partnere, porodice, samo društvo i okolinu—okruženje fetusa i novorođenčeta jer nikada nisu bili tako temeljno istraženi.“
