Zvaničnici u Briselu, upućeni u dijalog Beograda i Prištine, rekli su novinarima iza zatvorenih vrata da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti stavili do znanja da će predočiti i svoje „crvene linije“ i uslove u vezi sa evropskim predlogom, poznatim i kao francusko-nemački plan.
Evropski posrednici su, međutim, podvukli da su EU i SAD čvrsto uvereni da „evropski, nemačko-francuski predlog“ to ima na umu i nudi rešenja, a Vašington je predočio da će konačni sporazum značiti i bitne ustupke i „bolne kompromise za obe strane“, naveli su zvaničnici.
Zato se neće odmah raspravljati o sadržaju predloga EU, koji je utvrđen u aneksu i nije objavljen, već o načinima i koracima da se on što pre sprovede.
Zvaničnici u Briselu su dodatno objasnili svoj stav da prihvatanje i sprovođenje ovog sporazuma od Beograda znači činjeničko priznavanje nezavisnosti Kosova, a ne zvanično, pošto se u „polazištima i načelima“ za sporazum to i ne traži.
Ranije su specijalni predstavnici EU i SAD za Zapadni Balkan, Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar, isticali da je rešenje za sveobuhvatni sporazum da se Srbija ne protivi ulasku Kosova u međunarodne organizacije, što je preuzeto iz sporazuma nekadašnje dve Nemačke za rešenje uzajamnih odnosa, kada Bon nije priznavao Istočnu Nemačku, ali se nije protivio njenom ulasku u UN.
Za SAD i članice EU koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova to je jasan cilj koji bi otvorio vrata ne samo približavanju Srbije i Kosova Uniji, već i značajnim investicijama, finansijskoj i ekonomskoj pomoći, i ugrađivanju Srbije u „zapadni tabor“, u vreme kada Evropa i Amerika pomažu Ukrajini u ratu protiv Rusije i žele da istisnu ruski uticaj sa Balkana.
SAD i EU, koji navode da nije u pitanju ponuda „uzmi ili ostavi“, veoma odlučno stavljaju do znanja i da će ona strana, koja odbije evropski predlog, biti suočena s teškim ekonomskim, finansijskim i političkim posledicama u odnosima sa Zapadom, uz obustavu investicija.
Agencija Beta je od evropskih diplomatskih izvora zatražila, ali nije dobila tumačenje kako bi Kosovo, ako Srbija potpiše evropski plan, uz činjeničko prihvatanje nezavisnosti svoje otcepljene pokrajine, moglo da uđe u UN, ako dve stalne članice Saveta bezbednosti, Rusija i Kina, to spreče sa obrazloženjem da Srbija nije zvanično priznala Kosovo.
Zvaničnici u Briselu veruju da bi pet članica EU koje ne priznaju Kosovo (Španija, Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar) ipak prihvatile tu činjeničku, nezvaničnu kosovsku nezavisnost u slučaju da Beograd potpiše sporazum, ali su pregovori o tome između tih zemalja i posrednika EU još u toku. Najviše uzdržanosti prema takvom obrtu do sada su iskazivali Španija i Kipar.
Vučić će sutra, kako je najavljeno, obrazložiti „crvene linije“ Beograda, a to se pre svega odnosi na to da Srbija nikad neće priznati Kosovo ni pristati na njegov ulazak u UN.
Beograd traži da se odmah, uporedo, krene u formiranje ZSO, onako kako je to predviđeno briselskim sporazumima iz 2013. i 2015. godine, što je Kurti sad prvi put načelno prihvatio kao temu pregovora, ali zahteva da se uvaže bitne primedbe koje je na sporazum o ZSO izneo Ustavni sud Kosova, što su pominjali i Amerikanci.
Kurti takođe uporno ponavlja da cilj za Prištinu može biti jedino „uzajamno priznavanje i reciprocitet s Beogradom“.
Zvaničnici u Briselu zato kažu da nikako ne očekuju da se sutrašnji susret brzo završi, jer bi to značilo da nema rezultata, već da „što duže traje“, jer „to može značiti i da će biti uspeha“.
Dodaju da je reč o osnovnom, prilično sveobuhvatnom sporazumu koji umnogome ima elemente „sveukupnog pravno obavezujućeg sporauzma o normalizaciji odnosa dve strane“.
Srpski ministar odbrane Miloš Vučević navodi da Srbija „treba da traži kompromisna rešenja, da sagleda šta može da dobije, da ne ostane izolovano ostrvo i da izbegne scenario iz 1990-ih, jer je ovo momenat kada se spašava država“.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ukazuje da Srbija, uz „crvene linije“, mora da vodi itekako računa o svojoj ekonomskoj snazi i budućnosti.
