KIJEV – Moskva je pritiskala svoj intenzivniji zimski napad na istočnu Ukrajinu, dovodeći desetine hiljada sveže mobilisanih vojnika na bojno polje, dok je Kijev predvideo da bi oblasti na severoistoku ili jugu mogle biti deo očekivane ruske ofanzive, prenosi Rojters.
Ukrajinska vojska saopštila je u utorak da je 1.030 ruskih vojnika ubijeno tokom 24 sata, što je najveći dnevni udeo u ratu. Brojka nije mogla biti nezavisno potvrđena, a Rusija je takođe tvrdila da je poslednjih nedelja ubila veliki broj ukrajinskih vojnika. Sa svoje strane, Rusija je saopštila da je u januaru nanela 6.500 ukrajinskih žrtava.
Šef Ukrajine za nacionalnu bezbednost Aleksij Danilov rekao je u intervjuu u utorak da se očekuje da će Kremlj novim udarom gađati severoistočne oblasti Harkova ili južne Zaporožje.
Pokušaji ofanzive u pravcu Harkova ili Zaporožja će, naravno, biti napravljeni“, rekao je on Rojtersu, govoreći u svojoj kancelariji u Kijevu. „Koliko će oni biti uspešni zavisiće od nas.
Oružane snage Ukrajine saopštile su u utorak uveče da je više od 30 gradova i sela u Harkovu i 20 zajednica u Zaporožju bilo pod vatrom.
Najviši ukrajinski zvaničnici, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog, rekli su da će Moskva pokušati da pokrene još jednu veliku ofanzivu sa sveže mobilisanim trupama u narednim nedeljama, pošto se 24. februara bliži jednogodišnja godišnjica ruske invazije.
„Oni moraju da imaju šta da pokažu pred svojim narodom i imaju veliku želju da urade nešto veliko, kako oni to vide, do ovog datuma“, rekao je Danilov.
Nakon što Rusija nije uspela da zauzme ukrajinski glavni grad Kijev prošle godine i izgubila tlo pod nogama u drugoj polovini 2022, Moskva sada u potpunosti koristi stotine hiljada vojnika koje je pozvala u jesen u svojoj prvoj mobilizaciji od Drugog svetskog rata.
Poslednjih nekoliko nedelja Rusija se hvali svojim prvim uspesima za pola godine. Ali napredak je bio postepen, s tim da Moskva tek treba da zauzme nijedan veliki populacioni centar u svojoj zimskoj kampanji uprkos hiljadama mrtvih.
Borbe su se mesecima fokusirale oko Bahmuta koji je pod kontrolom Ukrajine u istočnoj provinciji Donjeck, grada sa predratnim stanovništvom od oko 75.000. Rusija je postigla jasan napredak ka njenom opkoljavanju i sa severa i sa juga, ali Kijev kaže da se njen garnizon čvrsto drži.
Danilov je ponovio ranija predviđanja Kijeva da Rusija i dalje želi da zauzme sve oblasti Donjecka i Luganska na istoku koje je Moskva tvrdila kao svoju teritoriju prošle godine na referendumima koje su Ukrajina i Zapad odbacile kao lažnu.
Moskva je takođe pokrenula napad južnije na Vuhledar, bastion pod kontrolom Ukrajine takođe u Donjeckoj provinciji na visokom terenu na strateškoj raskrsnici između istočne i južne linije fronta.
Do sada su ove godine zapadne zemlje obećale Ukrajini stotine tenkova i oklopnih vozila kako bi joj dale vatrenu moć i mobilnost da progura ruske linije i povrati teritoriju kasnije 2023.
Očekuje se da će novi američki paket oružja uključivati rakete većeg dometa, što bi Ukrajini dalo mogućnost da pogodi ruske linije snabdevanja na celoj teritoriji koju zauzima na kopnu Ukrajine i delovima poluostrva Krim.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je na Tviteru da je u utorak razgovarao sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom o novoj vojnoj pomoći, sankcijama Rusiji i „pripremama važnih događaja“.
Ali proći će meseci pre nego što stigne novo oružje, a Rusija je u međuvremenu popunila svoju ljudsku snagu. Kremlj kaže da zapadne isporuke oružja samo proširuju i produžavaju sukob.
„SAD i njihovi saveznici pokušavaju da produže sukob što je više moguće“, rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu u utorak u konferencijskom pozivu sa vojnim zvaničnicima.
„Da bi to uradili, počeli su da isporučuju teško ofanzivno oružje, otvoreno pozivajući Ukrajinu da zauzme naše teritorije. U stvari, takvi koraci uvlače zemlje NATO-a u sukob i mogu dovesti do nepredvidivog nivoa eskalacije.“
