Filipini su u četvrtak saopštili da dozvoljavaju američkim snagama da prošire svoj otisak u toj državi jugoistočne Azije, a najnoviji potez Bajdenove administracije jača niz vojnih saveza u Indo-Pacifiku kako bi se bolje suprotstavili Kini, uključujući bilo koji budući sukob oko Tajvana, piše AP.
Sporazum od četvrtka, koji američkim snagama daje pristup još četiri vojna kampa, najavljen je tokom posete američkog ministra odbrane Lojda Ostina. On je predvodio napore za jačanje regionalnih bezbednosnih partnerstava i ažuriranje naoružavanja i pozicioniranja američkih i savezničkih snaga u Aziji suočenih sa sve većom vojnom snagom Kine i njenom asertivnošću u pogledu njenih pretenzija na Tajvan i u Južnom kineskom moru.
„To je velika stvar“, rekao je Ostin na konferenciji za novinare, ističući da sporazum ne znači ponovno uspostavljanje stalnih američkih baza na Filipinima.
Na televizijskoj konferenciji za novinare sa svojim filipinskim kolegom, Karlitom Galvezom mlađim, Ostin je dao uveravanja o vojnoj podršci SAD i rekao da se Ugovor o međusobnoj odbrani iz 1951., koji obavezuje SAD i Filipine da pomažu jedni druge u odbrani u velikim sukobima, „odnosi se na oružane napade na bilo koju od naših oružanih snaga, javnih plovila ili aviona bilo gde u Južnom kineskom moru.”
„Razgovarali smo o konkretnim akcijama za rešavanje destabilizujućih aktivnosti u vodama“, rekao je Ostin. „Ovo je deo naših napora da modernizujemo naš savez, a ovi napori su posebno važni jer Narodna Republika Kina nastavlja da unapređuje svoje nelegitimne pretenzije u Zapadnom Filipinskom moru.
Američki lideri dugo pokušavaju da preorijentišu američku spoljnu politiku tako da bolje odražavaju uspon Kine kao značajnog vojnog i ekonomskog konkurenta, kao i da se bolje nose sa trajnom pretnjom od Severne Koreje.
Tenzije između Kine i Tajvana biće visoko na dnevnom redu sledeće nedelje kada se očekuje da će se američki državni sekretar Antoni Blinken sastati sa novim kineskim ministrom spoljnih poslova Ćin Gangom.
Kina polaže pravo na ostrvo sa samoupravom kao svoju teritoriju – da bude zauzeto silom ako bude potrebno. Peking je odgovorio na posetu tadašnje predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu prošlog leta slanjem ratnih brodova, bombardera, borbenih aviona i pomoćnih aviona u vazdušni prostor u blizini Tajvana skoro svakodnevno, što je izazvalo zabrinutost za potencijalnu blokadu ili vojnu akciju.
Saopštenje sa Filipina usledilo je nakon Austinove najave sa južnokorejskim liderima od utorka da će SAD poslati više borbenih aviona i bombardera, kao i njegove izjave od 11. januara sa japanskim kolegama da će SAD premestiti svoje razmeštanje tamo kako bi omogućile okretnije borbe sila. Bilo je i drugih najava Bajdenove administracije o naoružanju, vežbama i paktovima, uključujući odluku iz 2021. da se Australiji daju podmornice na nuklearni pogon.
Kineska pretnja međunarodnom poretku bila je „bez presedana“, rekli su američke i japanske diplomate i šefovi odbrane nakon tog sporazuma. „Ovo ponašanje izaziva ozbiljnu zabrinutost za alijansu i celu međunarodnu zajednicu i predstavlja najveći strateški izazov u indo-pacifičkom regionu i šire.
Portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning rekla je da jačanje američke vojske u regionu eskalira tenzije i rizikuje mir i stabilnost. „Regionalne zemlje treba da ostanu budne i da izbegnu prinudu ili upotrebu od strane SAD“, rekao je Mao novinarima na dnevnom brifingu.
Zvaničnici SAD i Filipina su takođe rekli da je postignut „znatan“ napredak u projektima u pet filipinskih vojnih baza, gde su filipinski zvaničnici ranije odobrili pristup američkom vojnom osoblju. Izgradnja američkih objekata u tim bazama je u toku godinama, ali je ometana neodređenim lokalnim problemima.
Kina i Filipini, zajedno sa Vijetnamom, Malezijom, Brunejem i Tajvanom, uvučeni su u sve napetije teritorijalne sporove oko užurbanog i resursima bogatog Južnog kineskog mora. Vašington ne polaže pravo na strateške vode, ali je rasporedio svoje ratne brodove i borbene i osmatračke avione za patrole za koje kaže da promovišu slobodu plovidbe i vladavinu zakona, ali su razbesnele Peking.
Ostin je zahvalio predsedniku Ferdinandu Markosu mlađem, koga je nakratko sreo u Manili, što je dozvolio američkoj vojsci da proširi svoje prisustvo na Filipinima, najstarijem savezniku Vašingtona u Aziji.
„Uvek sam govorio da mi se čini da će budućnost Filipina i u tom slučaju Azijsko-pacifičkog regiona uvek morati da uključuje Sjedinjene Države samo zato što su ta partnerstva tako jaka“, rekao je Markos Ostinu.
Nekoliko desetina levičarskih aktivnosti održalo je bučan protest u četvrtak i zapalilo lažnu američku zastavu ispred glavnog vojnog kampa gde je Ostin razgovarao sa svojim filipinskim kolegom. Dok su dve zemlje saveznici, levičarske grupe i nacionalisti su negodovali i često burno protestovali protiv vojnog prisustva SAD u ovoj bivšoj američkoj koloniji.
Zemlja je nekada bila domaćin dve najveće baze američke mornarice i vazduhoplovstva van američkog kopna. Baze su zatvorene početkom 1990-ih nakon što je filipinski Senat odbio produženje, ali su se američke snage kasnije vratile na velike borbene vežbe sa filipinskim trupama.
Filipinski ustav zabranjuje stalno stacioniranje stranih trupa i njihovo učešće u lokalnim borbama. Sporazum o poboljšanoj odbrambenoj saradnji između ovih zemalja dozvoljava američkim snagama koje posećuju da ostanu na neodređeno vreme u rotirajućim grupama u kasarnama i drugim zgradama koje grade u okviru određenih filipinskih kampova sa svojom odbrambenom opremom, osim nuklearnog oružja.
Galvez, šef odbrane Filipina, odbio je da navede lokaciju četiri dodatna kampa, rekavši da će to saopštenje doći nakon razgovora sa okolnim zajednicama.
Filipinski vojni i odbrambeni zvaničnici rekli su u novembru da su SAD tražile pristup još pet lokalnih vojnih kampova uglavnom u severnom filipinskom regionu Luzon.
Dva kampa kojima su SAD htele da dobiju pristup nalaze se u provinciji Kagajan u blizini severnog vrha ostrva Luzon, preko morske granice sa Tajvanom, Tajvanskim moreuzom i južnim delom Kine. Drugi kampovi se nalaze duž zapadne obale zemlje, uključujući provincije Palavan i Zambales, koje se suočavaju sa spornim Južnokineskim morem.
Ostin je najnoviji visokorangirani američki zvaničnik koji je otputovao na Filipine nakon što je potpredsednica Kamala Haris posetila u novembru, u znak otopljavanja veza nakon zategnutog perioda pod Markosovim prethodnikom, Rodrigom Duterteom.
Duterte je negovao ugodne veze sa Kinom i Rusijom i u jednom trenutku je zapretio da će prekinuti odnose sa Vašingtonom, izbaciti američke snage i poništiti Sporazum o posetama koji omogućava hiljadama američkih snaga da svake godine dolaze na velike borbene vežbe.
„Uveren sam da ćemo nastaviti da radimo zajedno na odbrani naših zajedničkih vrednosti slobode, demokratije i ljudskog dostojanstva“, rekao je Ostin. „Kao što ste me čuli ranije da kažem, Sjedinjene Države i Filipini su više od saveznika. Mi smo porodica.”
