Prosečna temperatura ljudskog tela u stalnom je opadanju od sredine 19. veka, a naučnici nisu sigurni zašto. Nova studija sugeriše jedan ključni faktor koji bi mogao da igra ulogu u tome: crevni mikrobi.
Ispitujući podatke o pacijentima hospitalizovanim sa sepsom – gde telo reaguje na opasno ekstreman način na infekciju – kao i iz testova na miševima, istraživači koji stoje iza studije pogledali su odnos između crevnih bakterija, promena temperature i zdravstvenih rezultata.
Taj izbor pacijenata sa sepsom je nameran jer stanje može dovesti do raznih temperaturnih fluktuacija u telu koje su često povezane sa šansama da se neko izvuče i oporavi.
„Znamo da je temperaturni odgovor važan kod sepse jer snažno predviđa ko živi, a ko umire“, kaže mikrobiolog i imunolog Robert Dikson sa Univerziteta u Mičigenu.
„Ali ne znamo šta pokreće ovu varijaciju i da li se može modifikovati da bi se pomoglo pacijentima.“
Tim je proučavao uzorke crevnih bakterija uzetih od 116 ljudi sa sepsom, otkrivši da postoje velike varijacije u mikrobioti – i da su varijacije u korelaciji sa promenama u putanjama temperature pacijenata.
Bakterije iz tipa Firmicutes bile su najbliže povezane sa višom temperaturom. Ove bakterije proizvode važne supstance za rast i zdravlje tela i utiču na imunološki odgovor i metabolizam tela.
Iako nije dovoljno pokazati da su crevne bakterije razlog zašto se naša unutrašnjost hladila u poslednjih 150 godina, to je zanimljiva hipoteza – i pokazuje kako je mikrobiom našeg creva povezan sa telesnom temperaturom.
„Možda naši pacijenti imaju više varijacija u svojoj mikrobioti nego u sopstvenoj genetici“, kaže internista Kale Bongers, takođe sa Univerziteta u Mičigenu. „Bilo koja dva pacijenta su više od 99 procenata identična u sopstvenim genomima, dok se možda bukvalno 0 procenata preklapaju u crevnim bakterijama.“
U daljim testovima na zdravim miševima sa i bez bakterijskog mikrobioma, primećene su niže osnovne telesne temperature kod životinja bez bakterija – dok je tretman antibioticima takođe smanjio telesnu temperaturu kod miševa.
Štaviše, i kod ljudi i kod miševa, činilo se da je ista porodica bakterija povezana sa fluktuacijama temperature. Sledeći korak je da se pogleda više uzoraka iz šireg spektra ljudi i da se utvrdi koji biološki mehanizmi podupiru ovaj odnos.
Uz više istraživanja, moguće je da bismo mogli da razvijemo načine modifikacije crevnog mikrobioma posebno da utičemo na telesnu temperaturu – a to bi, zauzvrat, moglo poboljšati izglede za ljude sa stanjima kao što je sepsa.
„Postoji razlog zašto je temperatura vitalni znak“, kaže Bongers. „Lako se meri i govori nam važne informacije o zapaljenom i metaboličkom stanju tela.