Ljudi sa slabom pismenošću se bore sa više problema mentalnog zdravlja širom sveta, prema novom istraživanju Univerziteta Istočne Anglije.
Nova studija objavljena danas je prva koja se bavi globalnom slikom pismenosti i mentalnog zdravlja.
Četrnaest procenata svetske populacije još uvek ima malo ili nimalo pismenosti – a studija otkriva da je veća verovatnoća da će patiti od problema mentalnog zdravlja kao što su usamljenost, depresija i anksioznost.
Tim, iz Odeljenja za kliničku psihologiju i psihološke terapije UEA (CPPT), kaže da njihovi nalazi nesrazmerno utiču na žene, koje čine dve trećine nepismenih u svetu.
Dr Boni Tig sa Medicinske škole UEA u Noriču rekla je: „Uprkos rastućoj stopi pismenosti u poslednjih 50 godina, procenjuje se da još uvek postoji oko 773 miliona odraslih ljudi širom sveta koji ne znaju da čitaju ili pišu. Stope pismenosti su niže u zemljama u razvoju i onima sa istorija sukoba, a žene su nesrazmerno pogođene.“
„Znamo da ljudi sa boljom pismenošću obično imaju bolje društvene rezultate u smislu stvari kao što su pronalaženje posla, dobro plaćeni i mogućnost da priušte bolju hranu i stanovanje. Nesposobnost da čita ili piše koči osobu tokom života i često bivaju zarobljeni u siromaštvu ili je veća verovatnoća da će počiniti zločin.“
„Takođe znamo da je niža pismenost povezana sa lošijim zdravljem, hroničnim bolestima i kraćim životnim vekom.
„Postojala su neka istraživanja koja ispituju potencijalnu povezanost između pismenosti i mentalnog zdravlja, ali ovo je prva studija koja se bavi ovim pitanjem na globalnom nivou.
Tim je pregledala podatke iz 19 studija koje su merile i pismenost i mentalno zdravlje. Ove studije su se odvijale u devet različitih zemalja (SAD, Kina, Nepal, Tajland, Iran, Indija, Gana, Pakistan i Brazil) i uključivale su skoro dva miliona učesnika.
Dr Lusi Han je završila ovaj sistematski pregled kao deo svog doktorskog studija iz kliničke psihologije na UEA. Ona je rekla: „Koristili smo informacije koje se odnose na mentalno zdravlje i pismenost da bismo procenili globalnu prijavu odnosa između ova dva faktora.
„Ono što smo otkrili je značajna povezanost između pismenosti i ishoda mentalnog zdravlja u više zemalja.“
„Ljudi sa nižom pismenošću imali su veće poteškoće u mentalnom zdravlju kao što su anksioznost i depresija.“
„Ne možemo sa sigurnošću reći da loša pismenost uzrokuje loše mentalno zdravlje, ali postoji jaka povezanost.“
„Možda postoji više faktora koji utiču na mentalno zdravlje koji takođe utiču na pismenost — kao što su siromaštvo ili život u oblasti sa istorijom sukoba. Međutim, ono što podaci pokazuju je da čak i na ovim mestima i dalje vidite lošije mentalno zdravlje za oni bez pismenih veština“.
„Ovaj rad naglašava važnost da službe mentalnog zdravlja budu svesne i podržavaju pismenost“, dodala je ona.
Pismenost i mentalno zdravlje širom sveta: Sistematski pregled objavljen je u časopisu Mentalno zdravlje i socijalna inkluzija.