Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je de fakto godinama glavni pregovarač Beograda u dijalogu sa Prištinom, neće staviti svoj potpis na sporazum kada do njega dođe, već će to učiniti predsednik Vlade Srbije, piše Demostat.
Demostat navodi da je to, između redova, rekao i sam Vučić na konferenciji za novinare na kojoj je govorio o evropskom predlogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
„Ja znam šta ću da odlučim, ali ne u ime Srbije. U ime Srbije odlučivaće, razume se, pošto bi (drugačije, prim. aut.) bilo suprotno Ustavu Srbije, drugi nadležni državni organi i eventualno građani“, rekao je tada Vučić.
Uobičajeno i normalno bi bilo da sporazum potpiše premijer, jer to proizilazi iz odredbe Ustava po kojoj je Vlada izvršni organ koji sprovodi politiku Srbije na unutrašnjem i spoljnom planu.
Kada su u pitanju međunarodni sporazumi, procedura je da se prvo vode pregovori, zatim se usvaja tekst sporazuma o kojem su se strane usaglasile, potom svaka strana overava ugovor, što znači da se sadržaj teksta više ne može menjati.
Međutim, da bi ugovor bio validan, on mora da prođe proces potvrde pred Narodnom skupštinom.
Kada je potpisan Briselski sporazum, potpis na papir stavio je premijer Srbije Ivica Dačić, 19. aprila 2013. godine u Briselu.
Nekoliko dana kasnije, 22. aprila, Vlada Srbije jednoglasno je dala saglasnost da se potpiše Briselski sporazum prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, a Skupština Srbije je 26. aprila, nakon celodnevne rasprave, usvojila Izveštaj Vlade Srbije o dosadašnjem procesu dijaloga sa Kosovom, čiji je sastavni deo bio i predloženi sporazum parafiran u Briselu.
Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže za Demostat da će sporazum Beograda i Prištine imati sve karakteristike međunarodnog sporazuma.
Ističe da po Ustavu Srbije unutrašnju i spoljnu politiku vodi Vlada Srbije, koja je zadužena za njeno formulisanje i vođenje. Predsednik ima ovlašćenja da predstavlja Republiku Srbiju i u zemlji i u inostranstvu, ali, kako ističe Rakić Vodinelić, predstavljanje i zastupanje države nije isto.
„Jasna je ustavna odredba po kojoj Vlada vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Kod nas se desilo to da je Vučić preuzeo ovlašćenja drugih izvršnih, ali nekada i pravosudnih organa“, navodi ona.
Ako bi se Ustav poštovao, ističe ona, sporazum bi trebalo da potpiše predsednik/ca Vlade Srbije. Rakić Vodinelić, međutim, ističe da nije isključeno da sporazum potpiše i sam predsednik Republike ili neki ministar, koji bi za to morao da ima ovlašćenje Vlade Srbije.
To što će, kako je Vučić rekao, o sporazumu odlučivati narod, ne mora da znači da će biti raspisan referendum, već to može da znači da će o tome odlučivati narodni predstavnici, odnosno poslanici Skupštine Srbije.
Rakić Vodinelić smatra i da bi parlament trebalo da se izjasni o eventualnom sporazumu pre nego što on bude potpisan, jer je „najstariji” organ vlasti i vlada bi trebalo da postupa po njegovim uputstvima.
