Šta pokreće evoluciju krokodila? Da li je klima glavni faktor ili promene nivoa mora? Odlučni da pronađu odgovore na ova pitanja, istraživači sa Univerziteta Mekgil otkrili su da, iako su promene temperature i padavina imale mali uticaj na protok gena krokodila u poslednja tri miliona godina, promene nivoa mora tokom ledenog doba imale su drugačiji efekat.
„Američki krokodil toleriše ogromne varijacije u temperaturi i padavinama. Ali pre oko 20.000 godina – kada je veliki deo svetske vode bio zamrznut, formirajući ogromne ledene pokrivače poslednjeg glacijalnog maksimuma – nivo mora je pao za više od 100 metara. Ovo je stvorilo geografska barijera koja je razdvajala tok gena krokodila u Panami“, kaže postdoktorski kolega Jose Avila-Cervantes, koji radi pod nadzorom profesora McGilla Hansa Larssona.
Istraživači ističu da su krokodili dobri plivači, ali ne mogu da putuju na velike udaljenosti na kopnu. Kao rezultat toga, populacije karipskih i pacifičkih krokodila bile su izolovane jedna od druge, pa su zbog toga pretrpele različite genetske mutacije.
Tim je uporedio klimatsku toleranciju živih populacija američkih krokodila (Crocodilus acutus) sa procenama paleoklime za region u poslednja 3 miliona godina – vremenski raspon ekstremnih klimatskih varijacija tokom ledenog doba.
„Ovo je jedan od prvih puta da su efekti ledenog doba pronađeni kod tropskih vrsta. Uzbudljivo je otkriti efekte poslednjeg ledenog doba i danas odjekuje u genomima pacifičkih i karipskih američkih krokodila“, kaže Larson, profesor biologije u Redpath muzeju Univerziteta McGill.
„Otkrivanje da bi ove životinje lako tolerisale klimatske promene iz ledenog doba govori o njihovoj otpornosti tokom geološkog vremena. Čini se da samo ljudi u poslednjim decenijama lova i razvoja zemljišta zaista utiču na krokodile“, kaže on. Nalazi nude novi uvid u to kako ekološki pokretači utiču na genetsku evoluciju i gde treba usredsrediti napore za očuvanje određenih populacija krokodila u Panami.
