Neki su počeli da stižu u Vatikan već u četiri sata ujutru, pet i po sati uoči početka sahrane, koju će predvoditi papa Franja.
Misu zadušnicu predvodiće papa Franja pred Bazilikom svetog Petra, a na oltaru će misu služiti više od 120 kardinala, više od 400 biskupa i približno 4.000 sveštenika.
Sigurnosne provere počele su još pre zore, kako bi vernici mogli na vreme da zauzmu svoje mesto na Trgu svetog Petra. Za obezbeđenje tog događaja je pozvano dodatnih 1.000 italijanskih policajaca, a zbog sigurnosti će iznad Vatikana biti zatvoren vazdušni prostor.
Italija je naredila da se zastave u celoj zemlji spuste na pola koplja. Među pristiglima su i Nemci u tradicionalnim bavarskim odorama sa zastavama i grbovima dela Nemačke u kojem je bivši papa emeritus rođen.
Telo pokojnog Benedikta bilo je do srede uveče izloženo u Bazilici sv. Petra. Ranije u sredu, papa Franja se pojavio uz vernike koji su došli da odaju poslednju počast pokojnom Papi, a obraćajući se nemačkim hodočasnicima, Franja je rekao – „Rečima našeg dragog Benedikta XV,. od kojeg se opraštamo, želio bih da vam kažem – ‘Ko veruje, nikad nije sam! Ko ima Boga za oca, taj ima brojnu braću i sestre’“.
Benedikt je umro u subotu u samostanu u Vatikanskim vrtovima, u koji se preselio nakon što se odrekao dužnosti Svetog Oca zbog lošeg zdravlja. Bio je prvi papa nakon 600 godina koji se odrekao svoje službe i tako otvorio put izboru pape Franje.
U poslednja tri dana, u Bazilici svetog Petra počast mu je odalo gotovo 200.000 ljudi koji su prodefilovali uz njegovo telo obučeno u mitru i crvene odore, s krunicom u sklopljenim rukama. Nije bilo nikakvih papinskih regalija.
Njegovo telo je položeno u sanduk od čempresa, u koji su položene vatikanske kovanice iskovane tokom njegovog pontifikata. Osim krsta, papinog imena i godina pontifikata, sanduk sadrži i papin lični grb.
Nakon ceremonije pogreba, kovčeg će biti ponovo prebačen u baziliku i obložiće se cinkom i zapečatiti u drugom drvenom sanduku. Kao završni, treći sanduk dolazi onaj od bresta ili oraha, zapečaćen zlatnim ekserima.
Pošto Benedikt nije više bio šef države u trenutku kada je umro, samo će dve zemlje poslati zvanične delegacije na njegovu sahranu – Italija i rodna Nemačka.
Ostali čelnici, među kojima su kralj i kraljica Belgije, kraljica Španije i još 13 ostalih šefova država i vlada, prisustvovaće sahrani u privatnom svojstvu.
Većinu država će predstavljati ambasadori u Svetoj Stolici.
Benedikt, pravog imena Jozef Racinger, na sopstveni zahtev će biti sahranjen u podzemnim vatikanskim grotama, u kripti u kojoj su sahranjeni papa Jovan XXIII i potom Jovan Pavle II, čiji su posmrtni ostaci kasnije prebačeni u baziliku.
Papa Jovan Pavle II bio je sahranjen u kripti nakon svoje smrti 2005. godine, a nekoliko godina kasnije, njegovi posmrtni ostaci preneseni su pored Mikelanđelove skulpture Pieta u bazilici svetog Petra, pa je njegov grob u kripti prazan.
