BRAZILIJA – Novoizabrani brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva traži od Britanije, Francuske, Sjedinjenih Država i drugih da doniraju međunarodnom fondu za zaštitu amazonske prašume, bedema od klimatskih promena, rekli su savetnici Lule utorak, prenosi Rojters.
Lulin tim se takođe obratio Švajcarskoj i Kanadi da daju svoj doprinos, rekli su savetnici.
Amazon fond, započet pod prvom administracijom levičarske Lule od 2003-2010, finansirao je projekte očuvanja i smatra Norvešku i Nemačku kao svoje najveće donatore.
Desničarski predsednik Žair Bolsonaro zamrznuo je fond, navodeći neodređene nepravilnosti u potrošnji među projektima koje podržavaju fondovi koje vode nevladine organizacije, bez pružanja dokaza. Fond već sadrži oko 3 milijarde reala (563,71 miliona dolara) koji su nepotrošeni skoro 4 godine.
Zaustavljanje krčenja šuma u Amazoniji, koja apsorbuje ogromne količine gasa staklene bašte koji zagreva planetu, deo je Lulinog sveobuhvatnog plana za Brazil da povrati liderstvo u merama klimatskih promena. Bolsonaro je dao prioritet ekonomskom razvoju nad zaštitom životne sredine i postavio klimatske skeptike za ministre.
Marina Silva, bivša ministarka životne sredine i savetnica u Lulinom prelaznom timu, rekla je da bi proširenje Amazon fonda dalo Luli resurse da odmah preduzme mere za zaštitu životne sredine kada preuzme dužnost 1. januara.
Lula će raditi sa budžetom za 2023. koji je usvojen pod Bolsonarom i tako će doprinos fondu, „proširivanje resursa izvan onoga što su već uradile Norveška i Nemačka, biti veoma korisno za suočavanje sa ovim teškim trenutkom koji ćemo imati“, rekao je Silva .
Ona je lično pokrenula ovo pitanje sa Britanijom, Kanadom, Francuskom, Sjedinjenim Državama i Švajcarskom dok je prisustvovala COP27 samitu UN o klimi u Egiptu ranije u novembru.
Britanska ambasada je saopštila da njena vlada proučava poziv za pridruživanje Amazon fondu.
Izabela Tejšeira, Lulina bivša ministarka životne sredine i sadašnja savetnica za klimatske promene, rekla je za Rojters da se u ponedeljak sastala sa norveškim i nemačkim zvaničnicima o ponovnom pokretanju fonda.
Norveški ministar životne sredine Espen Bart Eide rekao je na skupu UN da očekuje da će fond ponovo pokrenuti „vrlo brzo posle 1. januara“.
Teikeira je potvrdio da su Britanija, Francuska i Švajcarska izrazile interesovanje za fond.
Bivša ministarka je rekla da je bila na ručku sa britanskim ambasadorom u Brazilu i šefom britanskog Odeljenja za životnu sredinu, hranu i ruralna pitanja (Defra) o novoj saradnji, uključujući i Amazon fond.
Očekuje se da će britanski premijer Riši Sunak posetiti Brazil u prvoj polovini 2023. kako bi razgovarao o potencijalnoj saradnji pre nego što njegova zemlja donese konačnu odluku o pridruživanju fondu, rekla je ona.
Britanska ambasada je saopštila da su se njenim ministrima za klimu i životnu sredinu obratili brazilski senator Rendolf Rodrigez i guverner države Para Helder Barbaljo na samitu COP27 u vezi sa donacijama fondu. Oba zvaničnika su pratila Lulu tokom njegove posete COP27.
Ambasade SAD i Kanade nisu odmah odgovorile na zahteve za komentar. Francuska i švajcarska ambasada odbile su da komentarišu.
Krčenje šuma je poraslo na 15-godišnji maksimum pod Bolsonarom, koji je pozvao na više poljoprivrede i rudarstva u regionu Amazona.
Lula je obećao da će eliminisati krčenje šuma koristeći svaki alat koji mu je na raspolaganju, uključujući više novca i zvaničnike za sprovođenje zakona o zaštiti životne sredine.
