NATO se vraća u utorak na scenu jedne od svojih najkontroverznijih odluka, sa namerom da ponovi svoj zavet da će se Ukrajina — koja sada pati od 10. meseca rata protiv Rusije — jednog dana pridružiti najvećoj svetskoj vojnoj alijansi.
Ministri spoljnih poslova NATO-a okupiće se dva dana u Palati parlamenta u rumunskoj prestonici Bukureštu. Tamo je u aprilu 2008. američki predsednik Džordž V. Buš ubedio svoje saveznike da otvore vrata NATO-a Ukrajini i Gruziji, zbog žestokih prigovora Rusije.
„NATO pozdravlja evroatlantske težnje Ukrajine i Gruzije za članstvo u NATO. Dogovorili smo se danas da ove zemlje postanu članice NATO-a“, navodi se u saopštenju lidera. Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je bio na samitu, opisao je ovo kao „direktnu pretnju“ po bezbednost Rusije.
Otprilike četiri meseca kasnije, ruske snage su izvršile invaziju na Gruziju.
Neki eksperti opisuju odluku u Bukureštu kao ogromnu grešku zbog koje se Rusija osećala saterana u ćošak naizgled sve širim NATO-om. NATO uzvraća da ne pritiska zemlje da se pridruže i da su neke tražile članstvo da traže zaštitu od Rusije – kao što to sada čine Finska i Švedska.
Više od 14 godina kasnije, NATO će ove nedelje obećati da će dugoročno podržavati Ukrajinu dok se brani od ruskih vazdušnih, raketnih i kopnenih napada — od kojih su mnogi pogodili električne mreže i drugu civilnu infrastrukturu, lišavajući milione ljudi struje i grejanja .
Na konferenciji za novinare u ponedeljak u Bukureštu nakon sastanka sa predsednikom Rumunije Klausom Johanisom, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg istakao je važnost ulaganja u odbranu „dok se suočavamo sa našom najvećom bezbednosnom krizom u jednoj generaciji“.
„Ne možemo dozvoliti Putinu da pobedi“, rekao je on. „Ovo bi pokazalo autoritarnim liderima širom sveta da mogu postići svoje ciljeve upotrebom vojne sile — i učiniti svet opasnijim mestom za sve nas. U našem je bezbednosnom interesu da podržimo Ukrajinu.
Stoltenberg je ukazao na nedavno rusko bombardovanje energetske infrastrukture Ukrajine, rekavši da Putin „pokušava da iskoristi zimu kao ratno oružje protiv Ukrajine“ i da „treba da budemo spremni za još napada“.
Severna Makedonija i Crna Gora pridružile su se alijansi koju predvode SAD poslednjih godina. Ovim je Stoltenberg rekao prošle nedelje pre nego što je otputovao u Bukurešt, „pokazali smo da su vrata NATO-a otvorena i da je na saveznicima i zemljama kandidatima da odluče o članstvu. Ovo je i poruka Ukrajini.”
Na ovom skupu u Bukureštu NATO će verovatno dati nova obećanja o nesmrtonosnoj podršci Ukrajini: gorivo, generatori električne energije, medicinski materijal, zimska oprema i uređaji za ometanje dronova.
Pojedini saveznici će takođe verovatno najaviti nove zalihe vojne opreme za Ukrajinu — uglavnom sistema protivvazdušne odbrane koje Kijev tako očajnički želi da zaštiti svoje nebo. NATO kao organizacija neće nuditi takve zalihe, da ne bi bio uvučen u širi rat sa nuklearno naoružanom Rusijom.
Ali ministri, zajedno sa svojim ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom, takođe će gledati dalje.
„Dugoročno ćemo pomoći Ukrajini da pređe sa opreme iz sovjetskog doba na savremene NATO standarde, doktrinu i obuku“, rekao je Stoltenberg prošle nedelje. Ovo ne samo da će poboljšati ukrajinske oružane snage i pomoći im da se bolje integrišu, već će ispuniti i neke od uslova za članstvo.
Uz to, Ukrajina se uskoro neće pridružiti NATO-u. Sa anektiranim poluostrvom Krim, a ruskim trupama i promoskovskim separatistima koji drže delove juga i istoka, nije jasno kako bi granice Ukrajine uopšte izgledale.
Mnogi od 30 saveznika veruju da sada fokus mora biti jedinstven na pobedi Rusije.
„Ono što smo videli poslednjih meseci je da je predsednik Putin napravio veliku stratešku grešku“, rekao je Stoltenberg. „On je potcenio snagu ukrajinskog naroda, ukrajinskih oružanih snaga i ukrajinskog političkog rukovodstva.
Ali čak i dok ekonomski pritisak — visoke cene struje i gasa, plus inflacija, sve pogoršana ratom — raste na mnoge saveznike, Stoltenberg ne bi pritiskao Ukrajinu da uđe u mirovne pregovore, a NATO i evropske diplomate zaista kažu da Putin ne izgleda voljan da dođe do stola.
„Rat će se u nekoj fazi završiti za pregovaračkim stolom“, rekao je Stoltenberg u ponedeljak. „Ali ishod tih pregovora u potpunosti zavisi od situacije na bojnom polju“, dodajući „bila bi tragedija za (ukrajinski) narod ako predsednik Putin pobedi“.
Ministri inostranih poslova Bosne, Gruzije i Moldavije — tri partnera za koje NATO kaže da su pod sve većim ruskim pritiskom — takođe će biti u Bukureštu. Stoltenberg je rekao da će NATO „preduzeti dalje korake da im pomogne da zaštite svoju nezavisnost i ojačaju njihovu sposobnost da se brane.
