On je na RTS izjavio da magla i zagađenje idu zajedno, jer postoji u atmosferi najniži sloj vazduha čija je visina u proseku oko jedan kilometar.
U određenim meteorološkim uslovima, on može da se spusti, da bude tanji, objašnjava Đurđević i dodaje da kada se taj sloj stanji, poraste i koncentracija zagađenja, te kada se pomešaju magla i zagađenje napravi se smog.
Đurđević navodi da je glavni faktor za zadržavanje magle slab vetar.
„Pojačavanje temperaturne inverzije budu potpomognute time da je vetar slab. Kada imamo pristojnu temperaturnu inverziju postoje pogodni uslovi da se taj niži sloj atmosfere stanji i da dođe do porasta koncentracija zagađujućih materija i pojave magle“, napominje Đurđević.
U magli, ističe, ne može da pada kiša, ili su to kiše slabog intenziteta.
„Kada imamo pravu kišu, ona ispira zagađenja iz vazduha, a najbolji čistač u Beogradu je košava. Taj jak vetar omogućava da se prizemni vazduh meša sa vazduhom na visini koji je čist i tako se smanjuje koncentracija zagađenja u prizemlju“, kaže klimatolog.
Zagađenje je, naglašava, vidljivije zbog magle.
„Prepoznavanje zagađenja u magli je njena boja. Što je čudnije boje, žućkastija, zelenkastija, sivkastija ima više zagađenja u magli“, ukazuje Đurđević.
Dodaje da ne bi trebalo da očekujemo neke značajnije promene sa temperaturnim inverzijama i da je to fenomen koji će ostati manje-više u nekim okvirima koji danas imamo.
Đurđević kaže i da će u narednih nekoliko dana malo pasti temperature.
„Imaćemo nešto hladnije vreme, ali to će biti u granicama normale za ovo doba godine“, kazao je on i dodao da prema trenutnim prognozama, prve dve nedelje novembra temperature će biti u proseku porasti za ovo doba godine, da će možda tek u drugoj polovini novembra biti značajnije zahlađenje koje će malo zaličiti na zimu.
Ističe da u naredne dve nedelje ne bi trebalo da imamo značajnih padavina, posebno ne snega.
„Snega će možda biti tek krajem novembra, ali prema prognozama se ne vidi da je to izvesno“, zaključio je Đurđević.
