MOSKVA – Ruski predsednik Vladimir Putin negirao je u četvrtak da ima bilo kakve namere da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini, ali je tamošnji sukob opisao kao deo navodnih napora Zapada da obezbedi svoju globalnu dominaciju, za koje je insistirao da su osuđeni na propast, preneo je Asošijeted pres.
Govoreći na konferenciji međunarodnih eksperata za spoljnu politiku, Putin je rekao da je besmisleno da Rusija udara Ukrajinu nuklearnim oružjem.
„Ne vidimo potrebu za tim“, rekao je Putin. „U tome nema svrhe, ni političke, ni vojne.
Putin je rekao da ranije upozorenje o njegovoj spremnosti da upotrebi „sva raspoloživa sredstva za zaštitu Rusije“ ne predstavlja zveckanje nuklearnom sabljom, već samo odgovor na izjave Zapada o njihovoj mogućoj upotrebi nuklearnog oružja.
Posebno je pomenuo Liz Trus koja je u avgustu rekla da bi bila spremna da upotrebi nuklearno oružje ako postane britanski premijer, što je, kako je rekao, zabrinula Kremlj.
„Šta je trebalo da mislimo?“ rekao je Putin. „Mi smo to videli kao koordinisan stav, pokušaj da nas ucene.
U dugom govoru punom dijatrima protiv Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, Putin ih je optužio da pokušavaju da diktiraju svoje uslove drugim nacijama u „opasnoj, krvavoj i prljavoj“ igri dominacije.
Putin, koji je poslao svoje trupe u Ukrajinu 24. februara, dao je zapadnu podršku Ukrajini kao deo širokih napora Vašingtona i njegovih saveznika da nametnu svoju volju drugima putem svetskog poretka zasnovanog na pravilima. On je tvrdio da je svet dostigao prekretnicu, kada „Zapad više nije u stanju da diktira svoju volju čovečanstvu, ali i dalje pokušava da to uradi, a većina nacija to više ne želi da toleriše“.
Ruski lider je rekao da će zapadna politika podstaći još više haosa, dodajući da će „ko seje vetar požnjeti vihor“.
Putin je rekao da je „čovječanstvo sada suočeno sa izborom: akumulirati gomilu problema koji će nas neizbježno sve uništiti ili pokušati pronaći rješenja koja možda nisu idealna, ali bi mogla funkcionirati i mogla bi učiniti svijet stabilnijim i sigurnijim“.
Bez pružanja dokaza, ruski lider je ponovio nedokazanu tvrdnju Moskve da je Ukrajina planirala napad lažnom zastavom koji uključuje radioaktivnu prljavu bombu koju bi pokušala da prikači Rusiji.
Ukrajina je oštro odbacila tu tvrdnju, a njeni zapadni saveznici su je odbacili kao „očigledno lažnu“. Ukrajina je tvrdila da Rusija možda iznosi neosnovanu tvrdnju da bi poslužila kao paravan za svoju moguću zaveru da detonira prljavu bombu.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je novinarima u četvrtak da SAD još uvek nisu videle ništa što bi ukazivalo na to da je Putin odlučio da upotrebi prljavu bombu.
Putin je rekao da je lično naredio ruskom ministru odbrane Sergeju Šojguu da pozove svoje strane kolege da im kaže o navodnoj zaveri. On je naveo da Rusija poznaje ukrajinske objekte koji rade na projektu.
On je ismevao optužbe Ukrajine i Zapada da Rusija puca na teritoriju Zaporoške nuklearne elektrane na jugu Ukrajine kao „bunjanje“. Ruske trupe zauzele su fabriku, najveću u Evropi, od prvih dana sukoba.
Putin je takođe izrazio zbunjenost politikom Vašingtona prema Kini, napominjući da tenzije izazvane nedavnom posetom predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu dolaze usred američko-ruskog obračuna oko Ukrajine.
„Zašto kvariti odnose sa Kinom u isto vreme?“ rekao je Putin. „Izgleda da prkosi logici i zdravom razumu. Izgleda kao buncanje.”
On je pozdravio odnose Rusije sa Kinom, ali je rekao da nije upozorio kineskog predsednika Si Đinpinga o njegovoj nameri da pošalje trupe u Ukrajinu kada je nekoliko dana pre toga posetio Peking kako bi prisustvovao Zimskim olimpijskim igrama 2022.
Upitan o pretnji Vasintona da preispita svoj odnos sa Saudijskom Arabijom zbog poteza alijanse OPEK+ koju predvodi Rijad da smanji proizvodnju nafte, Putin je rekao da saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman deluje u interesu svoje nacije i potrebi da se stabilizuje globalna energetska tržišta.
„Moraju da poštuju prestolonaslednika i Saudijsku Arabiju, i oni će odgovoriti istom merom“, rekao je Putin. „I oni će takođe odgovoriti ljubazno ako se s njima razgovara na bezobrazan način.
Ruski lider je rekao da Rusija nije neprijatelj Zapada, ali da će nastaviti da se suprotstavlja navodnom diktatu zapadnih neoliberalnih elita, optužujući ih da pokušavaju da potčine Rusiju.
„Njihov cilj je da Rusiju učine ranjivijom i pretvore je u instrument za ispunjavanje svojih geopolitičkih zadataka, oni to nisu uspeli da ostvare i nikada neće uspeti“, rekao je Putin.
Putin je ponovo potvrdio svoju dugogodišnju tvrdnju da su Rusi i Ukrajinci deo jednog naroda i ponovo ocrnio Ukrajinu kao „veštačku državu“ koja je dobila istorijske ruske zemlje od komunističkih vladara u sovjetsko vreme.
U tom kontekstu, on je priznao da borbe u Ukrajini zapravo predstavljaju građanski rat, iako Kremlj svoje akcije u Ukrajini naziva „specijalnom vojnom operacijom“.
Putin je rekao da „sve vreme“ razmišlja o žrtvama koje je Rusija pretrpela u Ukrajini, ali je insistirao da je odbijanje NATO-a da isključi potencijalno članstvo Ukrajine i odbijanje Kijeva da se pridržava mirovnog sporazuma za svoj separatistički sukob na istoku zemlje napustilo Moskvu nema drugog izbora.
On je negirao da je potcenio sposobnost Ukrajine da uzvrati i insistirao da se njegova „specijalna vojna operacija“ odvija po planu.
Putin je takođe priznao izazove koje predstavljaju sankcije Zapada, ali je naveo da se Rusija pokazala otpornom na strani pritisak i da je postala ujedinjenija.
Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, odgovorio je na Putinov govor dok je bio u toku.
„Ne verujemo da su se ovde promenili strateški ciljevi gospodina Putina. On ne želi da Ukrajina postoji kao suverena, nezavisna nacionalna država“, rekao je Kirbi.
