Novo istraživanje Instituta za psihijatriju, psihologiju i neuronauku (IoPPN) na Kraljevskom koledžu u Londonu uspostavilo je test na bazi krvi koji bi se mogao koristiti za predviđanje rizika od Alchajmerove bolesti do 3,5 godine pre kliničke dijagnoze.
Studija, objavljena u časopisu Brain, podržava ideju da komponente u ljudskoj krvi mogu modulirati formiranje novih moždanih ćelija, proces koji se naziva neurogeneza. Neurogeneza se javlja u važnom delu mozga zvanom hipokampus koji je uključen u učenje i pamćenje.
Dok Alchajmerova bolest utiče na formiranje novih moždanih ćelija u hipokampusu tokom ranih stadijuma bolesti, prethodne studije su bile u stanju da proučavaju neurogenezu samo u kasnijim fazama putem obdukcija.
Da bi razumeli rane promene, istraživači su tokom nekoliko godina prikupljali uzorke krvi od 56 osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem (MCI), stanjem u kome će neko početi da doživljava pogoršanje svog pamćenja ili kognitivnih sposobnosti. Iako svi koji imaju MCI ne razvijaju Alchajmerovu bolest, oni sa ovim stanjem napreduju do dijagnoze mnogo većom stopom od šire populacije. Od 56 učesnika u studiji, 36 je dobilo dijagnozu Alchajmerove bolesti.
Dr Aleksandra Maruszak, jedna od zajedničkih prvih autora studije iz King’s IoPPN objašnjava: „U našoj studiji, lečili smo moždane ćelije krvlju uzetom od ljudi sa MCI, istražujući kako se te ćelije menjaju kao odgovor na krv kako je Alchajmerova bolest napredovala.“
Proučavajući kako krv utiče na moždane ćelije, istraživači su došli do nekoliko ključnih otkrića. Uzorci krvi prikupljeni od učesnika tokom godina koji su se kasnije pogoršali i razvili Alchajmerovu bolest promovisali su smanjenje rasta i deobe ćelija i povećanje apoptotske ćelijske smrti (proces kojim se ćelije programiraju da umru). Međutim, istraživači su primetili da su ovi uzorci takođe povećali konverziju nezrelih moždanih ćelija u hipokampalne neurone.
Dok osnovni razlozi za povećanu neurogenezu ostaju nejasni, istraživači teoretiziraju da bi to mogao biti rani mehanizam kompenzacije za neurodegeneraciju (gubitak moždanih ćelija) koju doživljavaju oni koji razvijaju Alchajmerovu bolest.
Profesor Sandrine Thuret, vodeći autor studije iz King’s IoPPN, rekla je: „Prethodne studije su pokazale da krv mladih miševa može imati podmlađujući efekat na spoznaju starijih miševa poboljšanjem neurogeneze hipokampusa. Ovo nam je dalo ideju da modeliramo proces neurogeneze u posudi koristeći ljudske moždane ćelije i ljudsku krv.U našoj studiji, imali smo za cilj da koristimo ovaj model da razumemo proces neurogeneze i da koristimo promene u ovom procesu za predviđanje Alchajmerove bolesti i pronašli smo prve dokaze kod ljudi da cirkulatorni sistem tela može uticati na sposobnost mozga da formira nove ćelije.“
Kada su istraživači koristili samo uzorke krvi prikupljene najdalje od vremena kada je učesnicima dijagnostikovana Alchajmerova bolest, otkrili su da su se promene u neurogenezi dogodile 3,5 godine pre kliničke dijagnoze.
Dr Edina Silajdžić, zajednički prvi autor studije, dodala je: „Naši nalazi su izuzetno važni, potencijalno nam omogućavajući da predvidimo početak Alchajmerove bolesti na neinvazivan način. Ovo bi moglo da dopuni druge biomarkere zasnovane na krvi koji odražavaju klasične znakove bolesti. bolesti, kao što je akumulacija amiloida i tau („vodećih“ proteina Alchajmerove bolesti).“
Dr Hjuna Li, zajednički prvi autor studije, rekao je: „Sada je neophodno potvrditi ove nalaze kod veće i raznovrsnije grupe ljudi. Uzbuđeni smo zbog potencijalne primene testa na bazi krvi koji smo koristili. Na primer, može pomoći u stratifikaciji pojedinaca sa problemima pamćenja za kliničko ispitivanje lekova za Alchajmerovu bolest koji modifikuju bolest.“
Istraživači kažu da bi ovi nalazi mogli predstavljati priliku za dalje razumevanje promena kroz koje mozak prolazi u najranijim fazama Alchajmerove bolesti.
