U mnogim evropskim zemljama, kao što su Francuska i Italija, mobilni telefoni su već dugo zabranjeni u školama. Ova praksa je prošle godine uvedena i u Velikoj Britaniji i Holandiji, dok se u Nemačkoj i dalje vodi rasprava o ovoj temi. Savezne pokrajine, koje su odgovorne za obrazovnu politiku, još uvek se ustručavaju da donesu jedinstvene standarde.
Predstavnici učenika i sindikati u Nemačkoj skeptični su prema zabrani, smatrajući da bi ona samo prebacila problem na slobodno vreme. Umesto toga, oni veruju da bi deca trebalo da uče kako da odgovorno koriste svoje telefone. Klaus Cirer, profesor iz Augsburga, smatra da mobilni telefoni moraju biti van škola, posebno u osnovnim školama.
Cirer naglašava da deca uzrasta od 10 do 12 godina ne mogu odgovorno koristiti pametne telefone. On ukazuje na to da postoje zabrane i za alkohol, droge i saobraćaj, te da je odgovornost starijih da zaštite mlađe. U školama gde su uvedene zabrane, primećeno je smanjenje sajber nasilja.
Gimnazija Dalton u Alsdorfu testira zabranu mobilnih telefona tokom celog školskog dana. Učenici su obavezni da isključe telefone i stave ih u rančeve. Prvi dan pilot-projekta beleži dva prekršaja, a kazne izazivaju rasprave među učenicima.
Neki učenici podržavaju strogu zabranu, smatrajući da će posledice biti motivacija za poštovanje pravila. Učitelji takođe primećuju da su učenici opušteniji i pažljiviji tokom nastave. Gimnazija Dalton je poznata po inovativnim pristupima obrazovanju i već je dobila više nagrada za svoj rad.
Direktor škole, Martin Viler Kate, ističe da cilj nije demonizacija digitalizacije, već eliminacija ometanja koje dolazi od privatnih telefona. On naglašava važnost međusobne komunikacije među učenicima tokom školskog vremena. Studije pokazuju da su slabiji učenici posebno profitirali od zabrane mobilnih telefona.
