U Srbiji i dalje nisu svi gradovi pokriveni automatskim monitoringom kvaliteta vazduha. Od 53 lokacije u zemlji gde postoji državni monitoring, na 17 je za prva četiri meseca već prekoračen dozvoljen broj dana sa prekomernim zagađenjem vazduha za celu godinu. U prva četiri meseca, u poređenju sa prethodnom godinom, imamo blago smanjenje srednjih koncentracija onih najopasnijih čestica – PM 2,5, pokazuje analiza Nacionalne ekološke asocijacije.
Leskovac je jedan od gradova koji još nema državni monitoring kvaliteta vazduha. Očekuje se da Agencija za zaštitu životne sredine ove godine postavi mernu stanicu u naselju Dubočica.
Petar Đurović iz Udruženja građana „Tim 42“ kaže da će im to omogućiti da sledeće godine prate merenje kvaliteta vazduha, što znači da će nažalost tek 2026. godine imati uvid u detalje kvaliteta vazduha u Leskovcu.
„Međutim, ono što su nam građanska merenja i građanski merači pokazali od početka ove godine, jeste da je već u prva četiri meseca prekoračen broj dana koji zakon predviđa, odnosno 35 dana je zakonom dozvoljeno da budu prekoračene te vrednosti PM-10 čestica“, navodi Đurović.
Popovac već ima 68 dana sa prekoračenjem graničnih dnevnih vrednosti PM-10 od 50 mikrograma po kubnom metru.
Slede Novi Pazar, Valjevo, Leštane, Užice, Kosjerić, Šabac, Mladenovac, Obrenovac, Novi Beograd, Zemun, Borča, Smederevo, Kraljevo, Niš, Veliki Crljeni. Slični podaci su i u gradovima u regionu.
Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije ističe da su Novi Pazar, Sarajevo i Zenica gradovi sa najvećim koncentracijama PM-2,5 čestica na Balkanu, samim tim i u Evropskoj uniji.
„Sa brojem dana sa prekoračenjem, tu se pojavljuje i Popovac, gde je u blizini cementara, tu imamo i razlog. Takođe, Novi Pazar, pojavljuje se Kičevo u Makedoniji. Dakle, sva ta mesta su daleko, za red veličine, iznad koncentracija i iznad broja dana sa prekoračenjem, nego bilo koja zemlja EU“, upozorava Lekić.
Najveće smanjenje broja dana sa zagađenim vazduhom zabeleženo je u Novom Sadu i Kragujevcu, a najveće povećanje na mernim stanicama u Beogradu, na lokacijama Stari grad, Mostar, Vračar, Obrenovac, Ovča, Omladinskih brigada.
U nekim gradovima postoji merna stanica, ali ne i monitoring suspendovanih čestica, koje su se pokazale kao ključna materija koja zagađuje vazduh.
„Tek nakon obrade u laboratoriji, mi onda konstatujemo koje su količine drugih zagađajućih materija koje se u tim česticama nalaze, pre svega teških metala. Već dugi niz godina u Boru, u kome sada već dve godine nema više prekoračenja koncentracija sumpor-dioksida, koji je bio glavni razlog prekoračenja u Boru. U suspendovanim česticama se pronalaze teški metali, pre svega arsen i kadmijum, i to u izuzetno visokim koncentracijama, što je, naravno, veoma loša stvar za zdravlje ljudi“, kaže Lekić.
Dodata analiza čestica se radi u laboratoriji Agencije za zaštitu životne sredine i u laboratorijama Zavoda za javno zdravlje, koji sprovode monitoring na lokalnom nivou.
Kada je u pitanju merenje zagađujućih materija u vazduhu, zakonska regulativa u Srbiji usklađena je sa propisima EU.
