Đurđević: Poplavni talas iz regiona stiže u Srbiju za četiri dana, imamo vremena da reagujemo

Đurđević: Poplavni talas iz regiona stiže u Srbiju za četiri dana, imamo vremena da reagujemo

Dramatične slike poplava stižu iz Slovenije, u Hrvatskoj reke beleže rekordne vodostaje. Klimatolog Vladimir Đurđević rekao je za RTS da će talas visokog vodostaja stići u naredna četiri dana u Srbiju. Sava je velika reka, poplavni talas dugo putuje, imamo vremena da reagujemo, napomenuo je Đurđević. Nivo Save u Beogradu porašće za dva metra, ali smo daleko od nivoa koji se smatraju pripremom za odbranu od poplava, rekao je Đurđević.

Još se sanira šteta, popravljaju polupani prozori, rasklanjaju oborena stabla, ra š čišćava blato i mulj posle nevremenena koje je proteklog vikenda protutnjalo našom zemljom, a juče posle podne novi pljuskovi praćeni vetrom. Reke u Hrvatskoj beleže rekordne vodostaje.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, klimatolog Vladimir Đurđević rekao je da će talas visokog vodostaja stići u Srbiju u naredna četiri dana.

„Mislim da će nivo Save u Beogradu porasti za dva metra, ali smo daleko od nivoa koji se smatraju pripremom za odbranu od poplava, od redovne i vanredne odbrane od poplava“, kaže on.

Dodaje da imamo dovoljno prostora u rečnom koritu da primimo i više vode nego što će doći za četiri dana. „Kad će biti vrh talasa visokog vodostaja je pitanje, ali će u narednih šest-sedam dana da se smiri situacija“, napominje klimatolog.

Objašnjava da Sava na svom toku ima više retenzija, odnosno mesta gde može voda da se ispusti, neki put planski a neki put to priroda sama radi.

Te retenzije mogu da prikupe veliku količinu vode i da smanje poplavni talas u trenutku kada dođe do Beograda ili kada bude kod Šapca i Sremske Mitrovice.

„Nije situacija toliko kritična da budemo posebno zabrinuti, treba pratiti neuobičajene situacije ili stanja“, podvukao je Đurđević.

Prema njegovim rečima, Sava je velika reka, taj talas dugo putuje. „Imamo vremena da reagujemo ako se nešto slučajno promeni. Možemo biti sigurno da ništa strašno neće da se desi“, zaključio je Đurđević.

Narednih pet-šest dana u celom regionu skoro da neće biti padavina. „Danas se recimo u Srbiji očekuje nešto padavina na samom jugu zemlje“, navodi on.

„Tako da u tom smislu opet možemo biti sigurni da ovo što je trenutno stanje u Savi neće biti pogoršano nekim dodatnim padavinama u regionu. U tom smislu i ta informacija nam ide na ruku da nećemo potencijalno ući u neke rizične situacije“, istakao je Đurđević.

Mnoge je iznenadila ta količina vode koja se izlila i zadržala na površini.

„U Sloveniji ne bacaju smeće u r ečna korita što se često kod nas pominje kao razlog poplava. V erovatno isto dobro drže rečna korita, šišaju stalno travu. Ali ipak su im se desile ovakve poplave“, ukazao je Đurđević.

„To nam samo pokazuje koliko je klima promenjena. Jednostavno klimatsk i uslov i su se toliko promenili da ovi ekstremi koji se danas dešavaju su bili skoro potpuno nemogući u prošlosti“, dodaje on.

Tako da mi svedočimo danas ekstremnim događajima koji su za prošlost bili nezamislivi, napominje Đurđević.

„Ako ste pre 50 godina imali kuću koja se nalazila van plavne zone, ona se više danas ne nalazi van plavne zone. Zato što danaske kiše mogu da budu jače i plavna zona može da bude veća. Tako da bujična poplava može da odnese kuće i objekte sa veće površine nego što je to pre bilo. Tako da je jednostavno promena klimatskih uslova dovela do toga da je veća površina oko reke danas u riziku od poplava nego što je bila u prošlosti“, objasnio je klimatolog.

Smatra da moramo da menjamo našu infrastrukturu i način odbrane od poplava da se ovakve stvari ne bi dešavale, što nije lak zadatak.

U narednih 30 godina videćemo dodatne klimatske promene. Tako da neće samo prvi red kuća da bude ugrožen nego će biti ugrožen i drugi red, rekao je Đurđević.

Svaki put i kad se malo više naoblači, ljudi se malo uplaše šta će da se desi, ali u tom smislu, kako kaže Đurđević, treba da naučimo kako da se ponašamo u rizičnim uslovima.

Prema njegovim rečima, jedan od tih delova novog ponašanja jeste malo detaljnije praćenje vremenske prognoze.

Hidrometeorološki zavod ima redovne izveštaje i najave upozorenja gde može da se vidi koji delovi Srbije su ugroženi u kom trenutku. Neke od tih upozorenja mogu da se daju nekoliko dana unapred, nekad mora da se prati prognoza iz sat po sat.

Đurđević kaže da aplikacije mogu da budu korisne, ali potrebna je nadogradnja tog sistema za rane najave upozorenja gde bi ljudi automatski dobijali poruke na mobilnim telefonima – znači ne bi dobijali SMS poruke svi, samo recimo, oni prema kojima se oblak kreće.