Čokić naglašava da se situacija na univerzitetima pogoršava, a represija nad slobodnomislećim ljudima postaje sve jača. On ukazuje na to da se nova radna mesta otvaraju samo za one koji su bliski vlastima, dok se Filozofski fakultet u Nišu suočava sa ozbiljnim problemima.
Prema njegovim rečima, saradnja sa trenutnom vlašću ne postoji. Umesto toga, vlast koristi represivne mere protiv akademskih građana koji se protive režimu. Autonomija univerziteta se narušava postavljanjem ljudi sa sumnjivim akademskim kvalifikacijama.
Čokić smatra da su izbori jedini način da se izbegne dalja represija. On primećuje da se represija nastavlja čak i kada postoji pokušaj dijaloga sa vlastima. Svako popuštanje sa akademske strane se koristi za dodatne pritiske.
On takođe ukazuje na neprirodnu situaciju u kojoj se lekari nalaze, s obzirom na to da je lekar na čelu Vlade. Pritisak na medicinske profesore i studente postaje sve jači, a situacija na Medicinskom fakultetu je alarmantna.
Čokić upozorava na urušavanje medicinske struke i prebacivanje iz državnog u privatni sektor. On smatra da vlast ne brine o interesima društva, već se fokusira na lične interese i korupciju. Deficit lekara i pritisak na studente su znakovi ozbiljnih problema u sistemu.
