Ruske snage su pojačale granatiranje gradova u centru Ukrajine, severu i jugu, rekao je ukrajinski zvaničnik, obustavivši pokušaje da se evakuišu opkoljeni civili. Dok ukrajinski lider poziva svoj narod da se bori na ulicama, ruski predsednik Vladimir Putin prebacio je krivicu za invaziju, rekavši da bi napadi Moskve mogli biti zaustavljeni „samo ako Kijev prekine neprijateljstva“.
Predgrađe Kijeva, Černjigova na severu, Nikolajeva na jugu i Harkova, drugog po veličini grada u zemlji, suočili su se sa pojačanim granatiranjem kasno u nedelju, rekao je predsednički savetnik Aleksij Arestovič. Teška artiljerija je pogodila stambene oblasti u Harkovu, a granatiranje je oštetilo televizijski toranj, prema lokalnim zvaničnicima.
„Ovo će verovatno predstavljati pokušaj da se razbije ukrajinski moral“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva o ruskoj taktici kada je u ponedeljak rat ušao u svoj 12. dan. Borbe su dovele do toga da 1,5 miliona ljudi pobegne iz zemlje, koju je šef agencije UN za izbeglice nazvao „najbrže rastućom izbegličkom krizom u Evropi od Drugog svetskog rata“.
Najnoviji napadi srušili su nade da bi još ljudi moglo da pobegne od borbi u Ukrajini, gde je plan Rusije da brzo pregazi zemlju bio sputan žestokim otporom. Rusija je značajno napredovala u južnoj Ukrajini i duž obale, ali su mnogi njeni napori zastali, uključujući ogroman vojni konvoj koji je danima bio skoro nepomičan severno od Kijeva.
Hrana, voda, lekovi i skoro sve druge zalihe su bile u očajničkoj nestašici u južnom lučkom gradu Mariupolju, gde su ruske i ukrajinske snage pristale na 11-časovni prekid vatre koji bi omogućio evakuaciju civila i ranjenih. Ali ruski napadi su brzo zatvorili humanitarni koridor, rekli su ukrajinski zvaničnici.
„Ne može biti ’zelenih koridora‘ jer samo bolesni mozak Rusa odlučuje kada i na koga da puca“, rekao je savetnik Ministarstva unutrašnjih poslova Anton Geraščenko na Telegramu.
Treća runda razgovora ruskog i ukrajinskog lidera planirana je za ponedeljak.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski okupio je svoje ljude da ostanu prkosni, posebno one u gradovima koje su okupirali Rusi.
„Trebalo bi izaći na ulice! Trebalo bi da se boriš!” rekao je u subotu na ukrajinskoj televiziji. „Neophodno je izaći i proterati ovo zlo iz naših gradova, iz naše zemlje.
Zelenski je takođe zatražio od Sjedinjenih Država i zemalja NATO-a da pošalju više ratnih aviona u Ukrajinu. Ali ta ideja je komplikovana pitanjima kako da se ukrajinskim pilotima obezbede avioni.
Kasnije je pozvao Zapad da pooštri sankcije Rusiji, rekavši da je „drskost agresora jasan signal“ da postojeće sankcije nisu dovoljne.
Visoki zvaničnik američke odbrane rekao je u nedelju da SAD procenjuju da je oko 95 odsto ruskih snaga koje su bile raspoređene oko Ukrajine sada unutar zemlje. Zvaničnik je rekao da ruske snage nastavljaju napredovanje u pokušaju da izoluju Kijev, Harhiv i Černihiv, ali nailaze na snažan ukrajinski otpor.
Zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti da bi razgovarao o vojnim procenama, rekao je da je konvoj ispred Kijeva i dalje u zastoju.
Kao što je često činio, Putin je okrivio Ukrajinu za rat, rekavši u nedelju turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu da Kijev treba da prekine sva neprijateljstva i ispuni „dobro poznate zahteve Rusije“.
Putin je započeo svoju invaziju nizom lažnih optužbi na račun Kijeva, uključujući da ga vode neonacisti koji nameravaju da potkopaju Rusiju razvojem nuklearnog oružja.
Rusko ministarstvo odbrane je u nedelju saopštilo da njegove snage nameravaju da napadnu ukrajinski vojno-industrijski kompleks, kako su rekli, preciznim oružjem. Portparol ministarstva Igor Konašenkov izjavio je u saopštenju koje je prenela državna novinska agencija Tass da je ukrajinsko osoblje prinuđeno da popravlja oštećenu vojnu opremu kako bi ona mogla da se vrati u akciju.
Zelenski je kritikovao zapadne lidere što nisu odgovorili na poslednju pretnju Rusije.
„Nisam čuo ni jednog svetskog lidera da je reagovao na ovo“, rekao je Zelenski u nedelju uveče.
Rusko Ministarstvo odbrane je takođe navelo, bez pružanja dokaza, da ukrajinske snage planiraju da dignu u vazduh eksperimentalni nuklearni reaktor u Harkovu i da za to okrive ruski raketni udar.
Putin i francuski predsednik Emanuel Makron razgovarali su u nedelju o nuklearnoj situaciji u Ukrajini, koja ima 15 nuklearnih reaktora u četiri elektrane i koja je bila poprište nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine.
Muškarci su se u principu složili sa „dijalogom“ koji uključuje Rusiju, Ukrajinu i atomsku stražu UN, prema francuskom zvaničniku koji je govorio pod uslovom anonimnosti, u skladu sa praksom predsedništva. Potencijalni razgovori o tom pitanju biće organizovani u narednim danima, rekao je on.
Putin je takođe okrivio požar prošle nedelje u nuklearnoj elektrani Zaporožje, za koji su ukrajinski zvaničnici rekli da su ga izazvali ruski napadači, za „provokaciju koju su organizovali ukrajinski radikali“.
Međunarodni lideri, kao i papa Franja, apelovali su na Putina da pregovara.
U veoma neobičnom potezu, papa je rekao da je poslao dva kardinala u Ukrajinu da pokušaju da okončaju sukob.
„U Ukrajini teku reke krvi i suza“, rekao je pontifik u svom tradicionalnom nedeljnom blagoslovu.
Broj poginulih ostaje nejasan. UN kažu da su potvrdile samo nekoliko stotina smrtnih slučajeva civila, ali su takođe upozorile da je taj broj ogroman.
U ruskom granatiranju u gradu Irpin, na severozapadnoj periferiji Kijeva, poginulo je oko osam civila, saopštio je gradonačelnik Oleksander Markišin. Među poginulima je bila i porodica.
Video snimak pokazuje kako granata udara u gradsku ulicu, nedaleko od mosta koji koriste ljudi koji beže od borbi. Mogla se videti grupa boraca kako pokušava da pomogne porodici.
Nekoliko stanovnika koji su uspeli da pobegnu iz Mariupolja pre zatvaranja humanitarnog koridora rekli su da je grad od 430.000 ljudi razoren.
„Videli smo sve: kuće gore, sve ljude koji sede u podrumima“, rekla je Jelena Zamaj, koja je pobegla u jednu od samoproglašenih republika na istoku Ukrajine koju drže proruski separatisti. „Nema komunikacije, nema vode, nema gasa, nema svetla, nema vode. Nije bilo ničega.“
Britanski vojni zvaničnici uporedili su rusku taktiku sa onom koju je Moskva koristila u Čečeniji i Siriji, gde su opkoljeni gradovi bili usitnjeni vazdušnim udarima i artiljerijom.
Zelenski je ponovio molbu zapadnim zaštitnicima da nametnu zonu zabrane letova iznad Ukrajine, što je NATO do sada isključivao zbog zabrinutosti da bi takva akcija dovela do daleko šireg rata.
„Svet je dovoljno jak da zatvori naše nebo“, rekao je Zelenski u nedelju u video obraćanju.
Ukrajinska vojska je u velikoj meri nadmašena od ruske, ali njene profesionalne i dobrovoljačke snage su uzvratile žestokom upornošću. U Kijevu su se dobrovoljci postrojili u subotu kako bi se pridružili vojsci.
Zapad je široko podržao Ukrajinu, nudeći pomoć i isporuke oružja i šamarajući Rusiji ogromnim sankcijama. Ali nikakve NATO trupe nisu poslate u Ukrajinu.
Ukrajina planira da stvori međunarodnu legiju boraca dobrovoljaca iz desetina zemalja. Više od 20.000 ljudi je volontiralo, prema rečima ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe, iako nije jasno koliko ih je bilo u Ukrajini.
„Ceo svet je danas na strani Ukrajine, ne samo rečima već i delima“, rekao je on na ukrajinskoj televiziji u nedelju uveče.
Rusija je napravila značajan napredak u južnoj Ukrajini jer nastoji da blokira pristup Azovskom moru. Zauzimanje Mariupolja moglo bi omogućiti Moskvi da uspostavi kopneni koridor do Krima, koji je Rusija anektirala od Ukrajine 2014. godine, u potezu koji je većina drugih zemalja smatrala nezakonitim.
Rusija je postala sve više izolovana u danima od početka invazije, zatvarajući se za spoljne izvore informacija dok sankcije duboko zagrizu njenu ekonomiju. Rublja je oslabila, a desetine multinacionalnih kompanija su prekinule ili dramatično smanjile svoj rad u zemlji.
U nedelju je American Ekpress najavio da će obustaviti operacije u Rusiji, kao i u Belorusiji koja je saveznica Rusiji. Takođe, dve od takozvane velike četiri računovodstvene firme, KPMG i PricevaterhouseCoopers, rekle su u nedelju da će prekinuti svoje odnose sa svojim kompanijama članicama sa sedištem u Rusiji.
TikTok je u nedelju objavio da ruski korisnici neće moći da postavljaju nove video snimke ili vide video snimke deljene iz drugih delova sveta. Kompanija je okrivila novi moskovski zakon o „lažnim vestima“, koji čini nezakonitim, između ostalog, opisivanje borbi kao invazije. Netflik je takođe prekinuo svoje usluge Rusiji, ali nije naveo detalje.
Fejsbuk i Tviter su već blokirani u Rusiji, kao i pristup veb stranicama brojnih velikih međunarodnih medija. TikTok je deo kineske tehnološke kompanije BiteDance.
Predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi rekla je da Kongres istražuje kako dalje izolovati Rusiju od globalne ekonomije, uključujući zabranu uvoza njene nafte i energenata u Sjedinjene Države. Pelosi je u nedelju rekla da će zakon koji se razmatra takođe ukinuti normalne trgovinske odnose sa Rusijom i Belorusijom i započeti proces uskraćivanja Rusiji pristupa Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
