Tri decenije stari traktori obrađuju njive u Srbiji, za nabavku novih nema novca

Tri decenije stari traktori obrađuju njive u Srbiji, za nabavku novih nema novca

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 460.000 traktora, a čak 90 odsto njih stariji su od 20 godina. Da bi se zastarela mehanizacija obnovila potrebno je da se u poljoprivredu do 2030. uvodi 21.000 novih traktora godišnje, kažu stručnjaci. To, međutim, u trenutnim okolnostima nije realno. S jedne strane, proizvođači tvrde da poslednjih godina jedva preživljavaju, jer im rod uništavaju vremenske neprilike, dok je istovremeno cena njihovih proizvoda niska. Uz to, navode upućeni, u našoj zemlji nema proizvodnje traktora zbog čega smo usmereni na njihov uvoz, piše RTS.

Traktori koji se koriste na srpskim njivama u proseku su stari 30 godina. A kako trenutno stvari stoje u poljoprivredi, teško da će se nešto u skorije vreme promeniti.

“Pre nekoliko godina sam kupio atomizer, a inače sva ostala mehanizacija je prilično stara. Jedan traktor mi je star 45 godina, a drugi je malo mlađi, ali ne mnogo. Za sada ne planiram nabavku nove mehanizacije. Imam puno godina, a ne znam da li će to neko nastaviti da radi. Naš posed je mali i samo od toga se ne može živeti”, kaže Dušan Lekić, poljoprivrednik iz Lazareva.

“Krediti ne dolaze u obzir, a i sa državom imam loše iskustvo. Konkurisao sam za kopanje bunara, pa nisam dobio podsticaje. Napravio sam po njima propust, jer nisam predao predračun, već račun i odbili su me. Tada sam rešio da mi ni od koga ništa ne treba. Što mogu sam, to ću da uradim i nabavim, drugačije ne”, dodaje naš sagovornik.

Slično razmišlja većina proizvođača s kojima smo razgovarali.

“1999. i 2005. sam uzeo po jedan traktor. Priključne mašine su još iz osamdesetih godina prošlog veka. Remontujemo ih svake godine, održavamo da budu precizne, ali… Mehanizacija je skupa, repromaterijal je skup, a naša roba je jeftina. I onda ne bismo da se širimo da ne možemo da se pokrijemo”, objašnjava Slobodan Mihajlov, poljoprivrednik iz Elemira.

“Ne volim i ne uzimam kredite, jer je to mač sa dve oštrice. Tako da za sad i ne razmišljam o obnovi mehanizacije. Ako bude cena naših proizvoda malo bolja, pa da možemo da skupimo malo para onda ćemo obnavljati jednu po jednu priključnu mašinu. Do tada ništa”, navodi naš sagovornik.

Obnova mehanizacije, tvrde proizvođači, mora da čeka neko bolje vreme.

“Mehanizaciju nisam skoro zanavljao zbog cena i same mehanizacije i naših proizvoda. Mislim da će to čekati neko naredno vreme. Krediti su trenutno jako skupi. Dobar vid za nabavku mehanizacije je bilo subvencionisanje od strane pokrajine i republike gde je bilo relativno povoljno da se dođe do nove opreme. Kad se steknu uslovi prvo bih uzeo jednu dobru prskalicu”, kaže Ognjen Rackov, poljoprivredik iz Zrenjanina.

Od početka godine uglavnom stižu traktori poručeni lane

Tržište poljoprivredne mehanizacije je znatno usporenije u odnosu na prošlu godinu, kažu upućeni. To se najviše ogleda u tražnji tj. spremnosti poljoprivednika da investiraju u nabavku novih mašina.

„Iako trenutni brojevi upoređujući podatke za prvih šest meseci po pitanju uvoza trakotra, kombajana i telehendlera ne pokazuju da je došlo do pada u prodaji, to se veoma oseti u prodaji priključne mehanizacije. Traktori i telehendleri koji su od početka godine „ušli“ u Srbiju u većini slučajeva su isporuke koje su deo IPARD 2 programa. Takođe, mnoge od uvezenih mašina su naručene prošle godine, ali zbog dužih rokova isporuke nastalih zbog nedostatka pojedinih komponenti u industriji, isporuka je pomerena za ovu godinu“, kaže Marija Antanasković, generalna sekretarka Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije.

Od početka godine, prema podacima kojim ovo udruženje raspolaže, uvezeno je novih 6.433 mašina vrednosti 103.512.417,86 evra. Prošle godine u istom periodu je bilo uvezeno 7.748 novih mašina vrednosti 83.091.633 evra.

„Vrednost uvezenih mašina je znatno veća bez obzira na broj jedinica, budući da su cene poljoprivrednih mašina u međuvremenu povećane za od 10 do 40 odsto, zbog poskupljenja sirovina i energije“, objašnjava naša sagovorinica.

„Evidentan je pad uvoza priključne poljopirvedne mehanizacije. Tako je, na primer, u prvih šest meseci 2022. bilo uvezeno 581 novi plug, a ove godine 125. Takođe, lane je uvezeno 382 sejalice, a ove godine u prvih šest meseci 243. Ovi brojevi pokazaju značajan pad u prvih šest meseci ove u odnosu na isti period prošle godine“, dodaje Antanasković.

Prodaju je, potvrđuje, najviše usporila nezavidna situacija poljoprivrednika.

„Prošle godine su mnogi poljoprivrednici pogođeni sušom i znatno smanjenim prinosima od očekivanih. S druge strane cene poljopirvednih proizvoda su prepolovljene, a budući da je izvoz žitaracica bio zabranjen, mnogi nisu, u momentu kad je bila dobra cena, uspeli da prodaju svoje proizvode“, ističe naša sagovornica.

„Poljoprivrednici nisu ostvarili zaradu, pa nemaju prostora za investicije. Takođe, došlo je da rasta referentnih kamata, a izostale su subvencije za nabavku poljoprivrednih mašina. Prodaja poljoprivrednih mašina je u najvećoj zavisnosti s cenama poljoprivednih proizvoda, a nadasve u tesnoj vezi za različitim merama za subvencije namenjene nabavci mašina“, objašnjava sekretarka Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije.

Proizvođači žele novu mehanizaciju, ali ne mogu da je priušte

Poljopriverdnici, kaže, znaju šta im je potrebno i šta bi želeli, ali, nažalost, to često ne mogu da kupe.

„Kupuju ono što mogu, iako su svesni činjenice da bi neka druga rešenja donela više. Ipak, za mnoge s obzirom na strukturu mehanizacije, svaka nabavka novih mašina predstavlja veliki korak napred“, kaže naša sagovornica.

„Konkurs Svetske banke, popularno nazvani 40:50:10 prošle godine je mnogim poljopirvrednicima omogućio da zamene svoje stare traktore posle višedecenijskog korišćenja. To su mahom tehnološki jednostavniji i cenovno pristupačniji traktori. Za mnoge je to bila kupovina posle dugo, dugo vremena“, precizira Antanasković.

NJive u Srbiji se uglavnom obrađuju starim IMT-ovim traktorima

Od oko 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta, u Srbiji se koristi 3,4 miliona hektara ili oko 67 procenata. To zemljište obrađuje oko 460.000 traktora velike starosti.

„Čak 90 posto traktora u Srbiji starije je od 20 godina. Većina je proizvedena u IMT-u, koji je zatvoren 2015, a koji je proizvodio do 45.000 traktora godišnje. Računica pokazuje da bi u narednih 10-ak godina trebalo zameniti oko 200.000 traktora. Istovremeno, svega 5 procenata ovih poljoprivrednih mašina staro je do 10 godina“, kaže prof. dr Lazar Savin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prosečna starost traktora u našoj zemlji je oko 30 godina.

„Sa takvim traktorima nemoguće je imati uspešnu ekonomičnu proizvodnju hrane. Često se kvare, pa dolazi do zastoja što nepovoljno utiče na izvršenje agrotehničkih operacija u optimalnim rokovima čime se smanjuje prinos svih biljnih vrsta“, objašnjava naš sagovornik.

„Za obnovu zastarelog traktorskog parka neophodno je da se do 2030. u poljoprivredu uvodi najmanje 21.000 novih traktora godišnje. To je u ovim uslovima nemoguće jer nemamo sopstvenu proizvodnju već se oslanjamo na uvoz. U 2022. uvezeno je oko 5.000 traktora, za šta je uloženo oko 111 miliona evra“, navodi Savin.

Oživljavanje domaće proizvodnje traktora

Rešenje bi, kaže, mogla da bude obnova domaće proizvodnje.

„Godišnje bi u Srbiji trebalo da se proizvodi oko 30.000 traktora i to 20.000 za domaće tržište i 10.000 za izvoz. Procena je da bismo na taj način ostvarili dobit od oko 300.000.000 evra godišnje“, kaže profesor.

„Pored fabrike traktora na nivou Srbije potrebno je formirati još oko 100 prodajno servisnih stanica. Ovaj centar zapošljavao bi više od 10.000 novih radnika različitih stručnih zvanja“, ističe Savin.

Nabavku mehanizacije ne bi trebalo posmatrati kao trošak, već kao investiciju.

„Novi traktori bi doveli do smanjenja potrošnje goriva i maziva, smanjili bi se kvarovi, zastoji, troškovi održavanja, a više bi se štitila životna sredina… Upotreba nove mehanizacije svakako bi doprinela povećanju prinosa“, ističe naš sagovornik.

Kada bi stanje na tržištu poljoprivredne mehanizacije moglo da se popravi u ovom trenutku teško je precizirati. Nažalost, ni prošla, ni ova godina ne idu na ruku proizvođačima. U 2022. suša je uzela svoj danak, a u poslednjih nekoliko nedelja vremenske nepogode i olujni vetrovi uništili su mnoge savremene zasade, kao i useve na njivama.

Stručnjaci kažu da je podrška države pri nabavci mehanizacije i te kako bitna i da se u periodu kada takve mere postoje povećavaju tražnja i prodaja.