Prijem novih članica u EU trebalo je da bude tema na samitu bloka u Nikoziji, ali se čini da će to biti izostavljeno. Visoki zvaničnik Unije je naglasio ambivalentnost lidera prema ovom pitanju. Proširenje mora ostati zasnovano na zaslugama kako bi se očuvala kredibilnost, istakao je francuski ministar evropskih poslova Benžamen Adad.
U vladama EU postoji strah od političkog udarca na lidere koji bi otvorili pitanje novih članica. Diplomate su ukazale na sličnosti sa debatom o „poljskom vodoinstalateru“ pre ulaska Poljske u EU. Očekuje se da će se slični argumenti čuti i o Ukrajincima i drugim kandidatima.
Francuska se posebno plaši referenduma o prijemu novih članica, a glasanje o Ukrajini moglo bi dodatno podstaći populističke lidere. Prema anketama, Žordan Bardel iz Nacionalnog okupljanja mogao bi pobediti na predsedničkim izborima 2027. godine.
Nemačka, Holandija i Italija takođe naglašavaju potrebu za poštovanjem procesa zasnovanog na zaslugama. Iako razumeju pritisak na zemlje poput Ukrajine, većina članica ne želi da otvori ovu debatu. Diplomata iz velike evropske zemlje je rekao da ne žele da oslabe predsednika Zelenskog.
Pobeda Petera Mađara u Mađarskoj donela je nadu za ublažavanje protivljenja članstvu Ukrajine, ali Mađar ostaje pri stavu svog prethodnika. Iskustvo sa Mađarskom kao opstruktorom dodatno komplikuje situaciju, a bojazni su prisutne zbog njenih veza sa Rusijom.
Prijem novih članica otvara mogućnost za „trojanske konje“, a Komisija želi da zaštiti proces proširenja. Fon der Lajen se zalaže za ukidanje pravila jednoglasnosti koja omogućava blokiranje pristupanja. Čak ni oko Crne Gore, koja je blizu članstva, zemlje Unije ne mogu da se dogovore.
Zastoj u proširenju predstavlja problem i za Ukrajinu, koja vidi članstvo kao bezbednosnu garanciju. Mirovni sporazum sa Rusijom mogao bi uključivati perspektivu članstva Ukrajine u EU do 2027. godine. Neke zemlje se protive članstvu Ukrajine sledeće godine, dok druge traže završetak pregovora do kraja sledeće godine.
