U saopštenju je navedeno da je između 2021. i kraja 2024. godine mreža SafeJournalists zabeležila 196 incidenata usmerenih isključivo na novinarke. Tokom 2025. godine već je dokumentovano 121 slučaj, što ukazuje na alarmantan trend rasta. Hitna potreba za snažnijim merama zaštite posebno se odnosi na slučajeve onlajn uznemiravanja i pretnji.
Digitalno nasilje se ocenjuje kao najrasprostranjeniji oblik napada, uključujući koordinisane kampanje blaćenja i rodno zasnovan govor mržnje. Pretnje silovanjem i smrću često su usmerene i na članove porodice novinarki. Ova situacija zahteva hitnu reakciju i adekvatne mere zaštite.
Žene čine većinu novinarske radne snage u zemljama obuhvaćenim mrežom SafeJournalists, ali su i dalje suočene sa rodnim nejednakostima. One se suočavaju sa nižim platama, sporijim napredovanjem u karijeri i potcenjivanjem unutar uredničkih hijerarhija. Takođe, visoki nivo neformalnih ugovora o radu i nedostatak socijalne zaštite dodatno otežavaju njihovu poziciju.
Digitalizacija nije dovela do značajnog smanjenja stereotipa, jer su žene i dalje nedovoljno zastupljene u „ozbiljnim vestima“. Prečesto se prikazuju kroz prizmu viktimizacije ili tradicionalnih uloga. Rodno zasnovano nasilje se i dalje nedovoljno obrađuje u odnosu na razmere problema.
Mreža SafeJournalists pokrenula je potpisivanje Deklaracije o unapređenju bezbednosti novinarki na Zapadnom Balkanu. Ova inicijativa predstavljena je na regionalnoj konferenciji održanoj u Beogradu u septembru 2025. godine. Deklaraciju je potpisalo skoro 400 aktera iz celog Zapadnog Balkana.
