Nedavna studija UiB-a pokazuje da povišena metilmalonska kiselina u plazmi predviđa povećan rizik od akutnog infarkta miokarda i mortaliteta kod pacijenata sa sumnjom ili verifikovanom koronarnom bolešću.
Metilmalonska kiselina (MMA) je supstanca koja se proizvodi razgradnjom aminokiselina, neparnih masnih kiselina i holesterola u telu. Prijavljeno je da je koncentracija MMA u krvi povišena kod pacijenata sa srčanim oboljenjima i oštećenjem bubrega, a viši MMA u plazmi se smatra markerom nedostatka vitamina B 12.
„U našoj studiji analizirali smo povezanost MMA u plazmi sa rizikom od akutnog infarkta miokarda i smrti kod 7.662 učesnika dve velike, nezavisne grupe pacijenata procenjenih za sumnju na koronarnu bolest srca ili verifikovanu koronarnu bolest“, kaže glavni autor, Indu Dhar na Univerzitetu u Bergenu.
Otkrili su da je u obe kohorte viši MMA u plazmi bio povezan sa smanjenom funkcijom bubrega i niskim statusom B12 na početku. Međutim, viši MMA u plazmi predviđa povećan dugoročni rizik od akutnog infarkta miokarda i ukupne i kardiovaskularne smrti nezavisno od funkcije bubrega i B12 statusa.
„Ovo može sugerisati da odnos rizika između MMA i ishoda nije objašnjen samo statusom vitamina B12 ili funkcijom bubrega“, kaže Dhar.
Još jedan važan nalaz ovog istraživanja bio je pozitivna povezanost između MMA u plazmi i rizika od umiranja zbog nekardiovaskularnih uzroka prvenstveno kod pacijenata koji su procenjeni zbog sumnje na koronarnu bolest srca, što opravdava dalja istraživanja za istraživanje MMA u široj perspektivi izvan kardiovaskularnih bolesti.
„Buduće studije bi takođe trebalo da istraže potencijalnu ulogu MMA kao važnog regulatora metabolizma energije i lipida“, zaključuje Dhar.
