Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, zatražila je ocenu ustavnosti Zakonika o krivičnom postupku, koji je onemogućio preispitivanje oslobađajuće presude Apelacionog suda za ubistvo Ćuruvije, kao i razrešenje sudija koje su donele tu presudu, saopštila je danas Fondacija Slavko Ćuruvija.
Posle presude Vrhovnog suda, kojom je utvrđeno da je Apelacioni sud povredio zakon učinivši bitne povrede pravila postupka u korist okrivljenih za ubistvo Slavka Ćuruvije u presudi kojom su oni pravnosnažno oslobođeni, Jelena Ćuruvija je podnela inicijativu Ustavnom sudu Srbije.
Ona je zatražila pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba Zakonika o krivičnom postupku, a istovremeno disciplinskom tužiocu Visokog saveta sudstva podnete su i disciplinske prijave protiv troje sudija koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude Apelacionog suda u slučaju „Ćuruvija“, zbog postojanja sumnje da su nesavesno obavljali sudijsku funkciju.
Prijave su podnete protiv Dušanke Đorđević, Marka Jocića i Dragana Ćesarovića, dok za preostale dve članice veća – sudije Nade Hadži Perić i predsednice veća Vesne Petrović, disciplinske prijave nisu podnete jer su u međuvremenu penzionisane, pa im je prestala sudijska funkcija.
Inicijativom koja je podneta Ustavnom sudu osporena je odredba Zakonika koja isključuje mogućnost izjavljivanja žalbe protiv oslobađajuće drugostepene presude, kao i odredbe koje onemogućavaju da Vrhovni sud, pošto utvrdi postojanje povrede zakona u oslobađajućoj presudi, oceni mogućnost uticaja tih povreda na ishod okončanog krivičnog postupka, te da, ukoliko oceni da su mogle uticati na ishod, ukine presudu, navodi se u saopštenju.
U inicijativi se ističe da je povod za njeno podnošenje pravnosnažno okončan krivični postupak vođen zbog ubistva Slavka Ćuruvije, u kojem je pred drugostepenim sudom bio otvoren pretres i pred čijim većem su izvođeni dokazi.
Posle donošenja preinačujuće oslobađajuće presude bila je isključena mogućnost izjavljivanja žalbe, a Vrhovni sud je kasnije utvrdio da su u oslobađajućoj presudi učinjene povrede zakona, odnosno bitne povrede pravila postupka u korist okrivljenih.
Usled ograničenja propisanih u Zakoniku, Vrhovni sud je samo mogao da konstatuje te povrede, ne dirajući u pravnosnažnost drugostepene presude.
Na ovaj način, Zakonik favorizuje okrivljene i onemogućava ispunjavanje obaveza države proisteklih iz Ustava i Evropske konvencije o ljudskim pravima koje se odnose na pravo na život i pravo na delotvorno pravno sredstvo, što se neposredno odrazilo i na slučaj „Ćuruvija“ i na prava Jelene Ćuruvije kao oštećene u tom predmetu.
Po ustaljenoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, odredbe koje uređuju krivični postupak u celini moraju biti podobne da dovedu do identifikovanja i kažnjavanja odgovornih za povredu prava na život, i da pravnosnažnost presude ne sme biti prepreka da se, u slučaju utvrđivanja bitnih povreda koje su mogle da utiču na ishod krivičnog postupka, predmet ponovo otvori.
Zbog povreda prava, Jelena Ćuruvija će u narednim danima podneti i ustavnu žalbu na presudu Vrhovnog suda koja, osim deklarativnog, nema nikakav značaj u okončanom postupku, najavljuje Fondacija.
Imajući u vidu da je postupak povodom ubistva Ćuruvije pokrenut bezmalo 16 godina nakon ubistva i da je trajao skoro deceniju, Fondacija je pozivala Ustavni sud da hitno odluči o inicijativi za ocenu ustavnosti i tako omogući Jeleni Ćuruviji da, nakon uklanjanja neustavnih procesnih ograničenja iz Zakonika, zatraži izmenu presuda Apelacionog i Vrhovnog suda, u skladu s članom 61 Zakona o Ustavnom sudu.
Način na koji Visoki savet sudstva bude postupao povodom disciplinskih prijava protiv troje sudija biće jasan pokazatelj u kojoj meri ovo telo ima snage da obezbedi odgovornost vršilaca sudijske funkcije i tako načini prvi korak u vraćanju poljuljanog poverenja u pravosuđe, navela je Fondacija.
