Satarić objašnjava da su penzioneri zadovoljni samo ako primaju iznos koji je jednak prosečnoj plati u Srbiji, a takvih je veoma malo. Oni koji imaju penziju iznad proseka često se suočavaju sa teškoćama u sastavljanju kraja s krajem. Većina penzionera nije zadovoljna svojim životnim standardom.
Prema njenim rečima, prag siromaštva za prošlu godinu iznosio je 45.680 dinara, dok više od 720 hiljada penzionera prima manje od 45.000 dinara. Takođe, veliki broj njih ima penzije ispod 25.000 dinara, a mnogi su van penzijskog sistema.
U Srbiji živi oko 105 hiljada žena koje nemaju penziju, a većina njih su domaćice ili radnice koje su radile sezonske poslove. One često zavise od supružnika, ali mnoge nemaju nikoga na koga mogu da se oslone. Ove žene se suočavaju sa teškom situacijom i ne uspevaju da dobiju socijalnu pomoć.
Satarić naglašava da penzioneri troše novac na osnovne potrebe, kao što su plaćanje računa za struju i vodu, kako bi izbegli dugove. Nakon toga, novac se odvoji za lekove, koji često nisu dostupni na recept ili zahtevaju participaciju.
Troškovi za hranu dolaze tek na trećem mestu, a penzioneri se često odriču kvalitetne ishrane kako bi uštedeli. Više od trećine starijih osoba ne može priuštiti normalnu ishranu zbog finansijskih problema.
O kulturnim potrebama i putovanjima penzioneri mogu samo da maštaju, osim u predizbornim kampanjama kada se organizuju jednodnevni izleti. Satarić naglašava da je i to malo, ali ipak dobro za njih.
