Narodna biblioteka Srbije, osnovana 1832. godine, postala je simbol kulturnog nasleđa. Tokom Drugog svetskog rata, 6. aprila 1941. godine, nemački avioni napali su Beograd, a zgrada biblioteke je pretrpela teške posledice. U požaru je izgoreo fond od oko 350.000 knjiga i dokumenata, što je predstavljalo ogroman gubitak za nacionalnu kulturu.
Istoričar Aleksandar Životić objašnjava da je zgrada biblioteke bila meta bombardovanja, ali ostaje nejasno da li je napad bio nameran. Neki smatraju da je to jedina nacionalna biblioteka koja je uništena tokom rata, dok drugi sumnjaju u nameru napada. Zgrada je gorila danima, a evakuacija fonda nije bila moguća zbog nedostatka kamiona.
Obnova biblioteke nakon rata bila je otežana, a zaposleni su pokušavali da obnove knjižni fond. Tek posle nekoliko decenija, biblioteka je dobila novu zgradu na drugoj lokaciji. Životić ističe da se bombardovanje biblioteke danas doživljava kao nenadoknadiv gubitak.
Tema obnove zgrade na Kosančićevom vencu aktuelna je već decenijama, a nedavne najave ministra kulture donose novu nadu. Ministar Nikola Selaković najavio je da će prostor postati sedište digitalnog odeljenja biblioteke. Ideje o izgradnji memorijalnog parka takođe su u opticaju.
Gradski urbanista Marko Stojčić izjavio je da trenutno nije planirana izgradnja novog objekta, već uređenje memorijalnog parka. Očekuje se da će sredstva za projekat biti obezbeđena rebalansom budžeta. Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel obećala je podršku izgradnji spomen-obeležja na mestu biblioteke.
Idejni projekat memorijalnog parka izradio je arhitekta Boris Podreka, a planira se da prostor simbolizuje ciklus stradanja i preporoda. Očekuje se da će radovi početi u drugoj polovini godine, ali ostaje neizvesno kada će prostor biti adekvatno uređen. Sudbina ovog mesta i dalje zavisi od političke volje i konkretnih akcija.
