Potrebni su robusniji i precizniji sistemi pozicioniranja da bi se zadovoljili zahtevi globalne ekonomije — a Australija je spremna da uživa u prednostima svog sopstvenog sistema.
Global Positioning Sistems napunio je 50 godina prošle godine sa ‘zlatnom’ godišnjicom američkog ratnog vazduhoplovstva koje je 1973. dobilo odobrenje za razvoj Navstar GPS-a.
GPS je od tada postao vitalna komponenta svakodnevnog života koji se u velikoj meri uzima zdravo za gotovo od strane milijardi ljudi koji ga koriste za pozicioniranje, navigaciju i merenje vremena svakog dana.
Ali to sve veće oslanjanje takođe uzrokuje veće rizike i stručnjaci upozoravaju na opasnosti ako ova važna tehnologija može biti hakovana, blokirana ili čak potpuno uništena prirodnom katastrofom kao što je ogromna geomagnetna oluja.
Zbog toga se razvoj nastavlja ubrzano u svetu GPS-a—uključujući sopstveni sistem pozicioniranja Australije i Novog Zelanda vredan više milijardi dolara pod nazivom SouthPAN, koji je već aktivan i sa sve više i više usluga koje će biti dostupne u narednim mesecima i godinama.
UNSV Australijski centar za istraživanje svemirskog inženjerstva (ACSER) u partnerstvu sa Školom za građevinsko i ekološko inženjerstvo (CVEN) uskoro će biti domaćin Međunarodne konferencije o globalnim navigacionim satelitskim sistemima (IGNSS) kako bi okupila stručnjake, kreatore politike i tehnološke lidere kako bi razgovarali o važnim teme koje se tiču industrije.
Ovde, profesori sa UNSV-a, profesor Endru Dempster i dr Kreg Roberts, daju uvid u to šta ljudi mogu da očekuju od GPS-a u narednih 50 godina.
Ono što većina ljudi generalno naziva GPS-om je zapravo specifičan sistem u vlasništvu vlade Sjedinjenih Država, a sada njime upravljaju Svemirske snage Sjedinjenih Država. Pokrenut je 1973. godine.
Međutim, druge zemlje su od tada razvile sopstvene sisteme i trenutno postoje tri glavne alternative: ruski GLONASS, kineski navigacioni satelitski sistem BeiDou i sistem Galileo koji je razvila Evropska unija. Zajedno se zovu globalni navigacioni satelitski sistemi (GNSS).
Indija i Japan takođe razvijaju zasebne sisteme koji nisu globalni. Sisteme za uvećanje uveli su SAD, Evropa, Japan i drugi da bi prevazišli neke GNSS nedostatke koristeći geostacionarne satelite (sateliti koji su uvek na istom mestu na nebu).
Australija i Novi Zeland su se sada dodali na listu tako što su udružili snage kako bi pokrenuli SouthPAN sistem—dizajniran da ispuni globalne zahteve performansi u okviru jedinstvenog područja pružanja usluga u regionu i vremenskih uslova u svemiru.
„SouthPAN je tehnički sistem za uvećanje zasnovan na satelitu, što znači da se i dalje oslanja na prijem signala od drugih satelitskih sistema, ali zatim koristi određeni broj zemaljskih stanica da obradi sve podatke i zatim ispravi neke od grešaka, čineći ga preciznijim, “ kaže prof. Dempster, direktor ACSER-a.
„Navedeni cilj je da do 2028. godine budete u mogućnosti da koristite ovaj sistem preko svog mobilnog telefona i da će vam u roku od 10 centimetara tačno reći gde se nalazite.
U novije vreme nekorigovani GPS signali u Australiji bili su tačni samo do tri do pet metara.
Efekat SouthPAN-a će, prema tome, biti da će svaka velika industrija širom Australije i Novog Zelanda, od transporta i građevinarstva do resursa i poljoprivrede, dobiti značajne prednosti pozicioniranja i navigacije.
