Početkom maja litvanska javna ličnost Andrjus Tapinas, poznat u Ukrajini po prikupljanju sredstava za vojnu pomoć, rekao je da je ministarka prosvete Jurgita Šiugždinene, kao članica opštinskog veća grada Kaunasa, navodno proneverila 13.816 evra.
Tapinas je, pozivajući se na sopstvene informacije, naveo da su u aproprijaciju sredstava bili uključeni i drugi članovi Opštinskog veća Kaunasa.
Sama Šiugždinene je prvobitno negirala optužbe na svoj račun, nakon toga je objavila izveštaj o prihodima dok je radila u opštinskom veću. Ali Tapinas je rekao da sadrži znakove prevare, jer su iznosi u njemu uglavnom okrugli, a u periodu pandemije COVID-19, prema izveštaju, političar je potrošio 1.100 evra na 12.000 kilometara putovanja.
Konačno, u sredu je ministarka obrazovanja Litvanije podnela ostavku. Ali lider litvanskih konzervativaca i ministar spoljnih poslova te zemlje Gabrijelus Landsbergis inicirao je sazivanje partijskog sastanka na kome je trebalo da se odluči o narednim koracima političke snage.
Litvanski demohrišćani su u petak popodne odlučili da pokrenu prevremene parlamentarne izbore, a ako Seima Litvanije odbije ovaj zahtev, da predlože ostavku cele vlade.
Stranka je takođe preporučila svojoj frakciji u Seimasu da podnese i traži što pre usvajanje izmena u uredbi o troškovima opštinskih veća, kojima bi se uveo jedinstven standard transparentnosti i odgovornosti u svim litvanskim opštinama.
Šefica konzervativne frakcije u litvanskom Seimasu Radvile Morkunaite-Mikulenjene objasnila je za LRT da podržava poziv na vanredne izbore jer je reč o poverenju javnosti u politički sistem u celini, a ne samo u njihovu partiju.
Trenutno se ne zna kada će litvanski Seima razmatrati pitanje raspisivanja vanrednih izbora – koalicione stranke tek treba da razgovaraju o tome.
Ustav Litvanije predviđa da je za raspisivanje vanrednih izbora za Seimas potrebno najmanje 85 glasova članova Seimasa. To znači da sama vladajuća većina neće biti dovoljna, jer je čini 74 poslanika.
