Svetska zdravstvena organizacija je u četvrtak izrazila uzbunu zbog sve većeg širenja ptičjeg gripa H5N1 na nove vrste, uključujući ljude, koji se suočavaju sa „izuzetno visokom“ stopom smrtnosti.
„Mislim da ovo ostaje ogromna zabrinutost“, rekao je glavni naučnik zdravstvene agencije UN Džeremi Farar novinarima u Ženevi.
Trenutna epidemija ptičijeg gripa počela je 2020. godine i dovela je do smrti desetina miliona živine, a zaražene su i divlje ptice, kao i kopneni i morski sisari.
Krave i koze pridružile su se listi prošlog meseca – što je iznenađujući razvoj za stručnjake jer se smatralo da nisu podložni ovoj vrsti gripa.
A (H5N1) soj je postao „globalna zoonoza životinja“, rekao je Farar.
„Naravno, velika zabrinutost je da u… inficiranju pataka i pilića, a zatim sve više sisara, taj virus sada evoluira i razvija sposobnost da zarazi ljude, a zatim kritično sposobnost da pređe sa čoveka na čoveka.
Za sada nema dokaza da se virus gripa A(H5N1) širi među ljudima.
Ali u stotinama slučajeva gde su ljudi zaraženi kontaktom sa životinjama, „stopa smrtnosti je izuzetno visoka“, rekao je Farar.
Od 2003. do 1. aprila ove godine, SZO je saopštila da je zabeležila 463 smrtna slučaja od 889 ljudi u 23 zemlje, čime je stopa smrtnosti iznosila 52 odsto.
U zabrinjavajućem razvoju događaja, američke vlasti su ranije ovog meseca rekle da se osoba u Teksasu oporavlja od ptičijeg gripa nakon što je bila izložena mlečnim govedima.
To je bio tek drugi slučaj pozitivnog testiranja ljudi na ptičiji grip u zemlji, a usledio je nakon što je virus zarazio stada koja su očigledno bila izložena divljim pticama u Teksasu, Kanzasu i drugim državama.
Takođe se čini da je to bila prva ljudska infekcija virusom gripa A(H5N1) putem kontakta sa zaraženim sisarom, saopštila je SZO.
Kada „uđete u populaciju sisara, onda se približavate ljudima“, rekao je Farar, upozoravajući da „ovaj virus samo traži nove, nove domaćine“.
„To je prava briga.“
Farar je pozvao na pojačano praćenje, insistirajući da je „veoma važno razumeti koliko se ljudskih infekcija dešava… jer će se tu desiti adaptacija (virusa)“.
„To je tragična stvar za reći, ali ako se zarazim H5N1 i umrem, to je kraj. Ako idem po zajednici i to proširim na nekog drugog, onda započinješ ciklus.“
On je rekao da su u toku napori ka razvoju vakcina i terapeutika za H5N1 i naglasio potrebu da se osigura da regionalne i nacionalne zdravstvene vlasti širom sveta imaju kapacitet da dijagnostikuju virus.
To je učinjeno kako bi „ako se H5N1 pojavi na ljudima, prenosom sa čoveka na čoveka“, svet bi bio „u poziciji da odmah reaguje“, rekao je Farar, pozivajući na jednak pristup vakcinama, terapiji i dijagnostici.
