Evropska unija suočava se sa ozbiljnim problemom u praćenju zaliha goriva dok rat u Iranu povećava energetske troškove i preti poremećajima u snabdevanju, piše Politico. Iako vlasti apeluju na smanjenje potrošnje, a avio-kompanije prizemljuju deo flote, ključni izazov je, čini se, nedostatak pouzdanih i ažurnih podataka o realnim rezervama.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je da rat dnevno košta EU oko 500 miliona evra kroz skuplju energiju, piše Politico dodajući da, dok dodatnu neizvesnost unosi mogućnost blokade Irana i poremećaja u Ormuškom moreuzu, jednoj od najvažnijih svetskih energetskih ruta.
Kako je za Politico rekao izvršni direktor DHL Group Tobijas Majer „postoji uvid u snabdevanje za maj i jun, ali šta dolazi posle toga teško je predvideti“, uz napomenu da postoje strateške rezerve, ali da nije jasno koliko su već korišćene.
Iako su državni podaci o rezervama nafte i gasa relativno dostupni, problem nastaje kod komercijalnih zaliha.
Većina goriva nalazi se u privatnim skladištima, a kompanije nerado dele te informacije. Jedan visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike ocenio je da „imamo veoma ograničeno znanje o tome šta se stavlja u promet i kako se zalihe troše“.
Poseban problem predstavljaju rafinisani proizvodi poput dizela i avionskog goriva, gde je pregled situacije „posebno mutan“. Podaci Eurostata kasne, dok čak i Međunarodna energetska agencija raspolaže ograničenim informacijama zbog oslanjanja na dobrovoljna dostavljanja podataka.
Na nedavnom sastanku, ministri iz Belgije, Holandije i Španije upozorili su na „rupe u znanju“, tražeći bolje i brže praćenje zaliha, dok je grčki predstavnik čak predložio formiranje komunikacionog kanala između država i Evropske komisije.
Evropska komisija je priznala problem i najavila formiranje „Fuel Observatory“ sistema za praćenje proizvodnje, uvoza, izvoza i zaliha goriva, ali detalji još nisu poznati.
Situacija sa gasom je donekle jasnija zahvaljujući pravilima o minimalnoj popunjenosti skladišta (90 odsto pred zimu), ali i tu postoji ograničen uvid u tokove između zemalja. U međuvremenu, zalihe su već bile niske – ispod 30 odsto kapaciteta, pre eskalacije sukoba.
Analitičari upozoravaju da rat menja globalne tokove energenata: tankeri sve češće idu direktno ka Aziji, dok Evropa dobija manje nego što bi mogla. Iako postoje napredne metode praćenja nafte putem satelita, za goriva poput kerozina pouzdani podaci gotovo da ne postoje.
Zaključak koji se provlači kroz izveštaj Politica jeste da EU, uprkos formalnim pravilima i delimično dostupnim podacima, u realnom vremenu nema jasnu sliku o sopstvenim zalihama goriva.
Kako je jedan zvaničnik sažeo: „Znamo koliko bi trebalo da imamo, ali koliko zaista imamo u datom trenutku, to ne možemo da znam“.
