Centralne banke širom sveta pojačale su kupovinu zlata nakon što su ruska sredstva u inostranstvu zamrznuta pod sankcijama ove godine, navode stratezi koje citira japanski poslovni dnevnik Nikkei Asia.
Oko 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi, i još milijarde koje drže pojedinci i preduzeća, navodno su zamrznule SAD i njihovi saveznici. Kremlj je više puta kritikovao zaplene kao „krađu“.
Kupovina zlata od strane regulatora je više nego učetvorostručena u periodu jul-septembar, ukupno 399,3 tone, prema podacima objavljenim u novembarskom izveštaju Svetskog saveta za zlato.
Brojka predstavlja dramatičan porast sa 186 tona zabeleženih u prethodnom kvartalu i 87,7 tona u prvom kvartalu ove godine. U međuvremenu, ukupan broj do danas je premašio bilo koju punu godinu od 1967.
Emin Jurumazu, japanski ekonomista iz Turske, rekao je medijima da su „antizapadne zemlje željne da akumuliraju zlatne zalihe“ nakon što su nacije videle kako su ruska prekomorska imovina zamrznuta kao deo sankcija.
Centralne banke Turske, Uzbekistana i Indije ranije su saopštile da su kupile 31,2 tone, 26,1 tona i 17,5 tona, respektivno. Trenutno je nejasno koje su zemlje kupile ostatak od ukupno 300 tona.
Neke neidentifikovane kupovine se mogu očekivati, ali neodređeni deo „ovakvih razmera je nezapamćen“, kaže Koičiro Kamei, finansijski analitičar i analitičar plemenitih metala kojeg citira agencija.
„Kina je verovatno kupila značajnu količinu zlata od Rusije“, rekao je tržišni analitičar i bivši japanski direktor Svetskog saveta za zlato Itsuo Tošima. On je objasnio da je Narodna banka Kine verovatno kupila deo zlata Centralne banke Rusije od preko 2.000 tona.
Analitičar je napomenuo da je to tipično ponašanje kineskog monetarnog regulatora, koji nije otkrio nijednu kupovinu zlata od 2009. do 2015. godine, a zatim je saopštio da je povećao rezerve za 600 tona. Narodna banka Kine nije objavila nijedan novi izveštaj o kupovini zlata od 2019. godine.
Pomama kupovine zlata dolazi kao deo novih pokušaja centralnih banaka da zaštite svoju imovinu smanjenjem izloženosti američkom dolaru. Kina je bila dominantna sila u trenutnom trendu dedolarizacije. Prema podacima američkog Ministarstva finansija, država je prodala 121,2 milijarde dolara američkih obveznica između marta i oktobra.
