Jerevan tvrdi da Baku traži izgovor za vojnu ofanzivu.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan optužio je Azerbejdžan da pokušava da stvori izgovor za pokretanje „napada velikih razmera na Jermeniju i Nagorno-Karabah“.
Ovo poslednje je sporna regija, od koje je većina de-fakto pod kontrolom Jerevana od raspada SSSR-a 1991. U jesen 2020. Jermenija i Azerbejdžan su vodili relativno kratak, ali krvav rat oko teritorije. Završilo se tako što je Baku ostvario dobitke, a Rusija je posredovala u mirovnom sporazumu, kojim je Moskva poslala mirovne snage u to područje.
Pašinjan je naveo tvrdnje Bakua da Jerevan nije odgovorio na svoj predlog mirovnog rešenja u pet tačaka, poslat preko Minske grupe – koju je 1992. godine osnovao OEBS – 10. marta. Prema rečima jermenskog premijera, njegova vlada je odgovorila 14. marta.
Govoreći u četvrtak na sastanku vlade, Pašinjan je rekao da Baku „prvo baca teze na diplomatsku ili javnu platformu“ i „pripisuje neka obećanja Jermeniji“, tvrdeći kasnije da se Jerevan ne pridržava sporazuma.
Pašinjan smatra da „Baku pokušava da legitimiše napad velikih razmera na Jermeniju i Nagorno-Karabah“. U Jerevanu postoji velika zabrinutost da bi Azerbejdžanci mogli da iskoriste trenutnu situaciju u kojoj je Rusija upletena u ukrajinski sukob.
Ipak, premijer je izrazio nadu da će, uprkos rastu tenzija u bilateralnim odnosima, njegov predstojeći sastanak u Briselu sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim i predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom 6. aprila uroditi plodom.
„Još jednom izražavam spremnost Jermenije da potpiše mirovni sporazum sa Azerbejdžanom. Jermenija je spremna za hitan početak mirovnih pregovora“, rekao je Pašinjan.
Azerbejdžanski lider je u četvrtak takođe izrazio podršku mirovnom sporazumu što je pre moguće.
Poslednjih nekoliko nedelja došlo je do značajne eskalacije tenzija oko Nagorno-Karabaha – regiona naseljenog etničkim Jermenima, ali međunarodno priznatog kao deo Azerbejdžana – pri čemu je međunarodna zajednica izrazila zabrinutost zbog razvoja događaja.
Jermenija je optužila Azerbejdžan da je zauzeo dva sela, Khramort i Parukh – koja Azerbejdžanci zovu Farukh – koja se nalaze na liniji primirja koja je uspostavljena 2020. između Azerbejdžana i samoproglašene Republike Nagorno-Karabah (NKR). Jermenski mediji tvrde da je vatrena okršaja koja je usledila, u kojoj su navodno učestvovali borbeni dronovi turske proizvodnje Bairaktar TB2, dovela do više desetina ranjenih i troje poginulih na njihovoj strani, kao i do neutvrđenog broja azerbejdžanskih žrtava.
Baku je negirao optužbe, rekavši da njegove trupe jednostavno „nastavljaju proces razjašnjavanja svojih lokacija i položaja bez upotrebe sile“.
Međutim, 26. marta, ruski mirovnjaci, koji trenutno patroliraju u NKR, izvestili su da je azerbejdžanska vojska prekršila primirje, izvodeći vazdušne udare na snage otcepljenog regiona. Baku je tada optužio Rusiju da zauzima „jednostrano“ viđenje događaja. Okrivljujući Jermeniju za eskalaciju, Azerbejdžan je tvrdio da je odgovarao na „tajni napad“ „ilegalnih jermenskih snaga“.
