S obzirom na nedavne događaje, Putin se suočava sa teškim bilansom. Kidnapovanje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i atentat na iranskog vođu Ali Hamneija ukazuju na slabost ruskog uticaja u svetu. Ove promene postavljaju pitanje koliko su saveznici zapravo značili za Kremlj.
Maduro je uhapšen 3. januara 2023. godine, a njegovo suđenje u SAD-u izazvalo je veliku pažnju. Njegova vladavina, koja je počela 2013. godine, završila je potpunim kolapsom. Opozicija ga optužuje za gubitak izbora, dok je više od 50 država prestalo da ga priznaje kao predsednika.
Hamnei, vođa Irana, ubijen je 28. februara 2023. godine tokom napada dronovima. Njegova vladavina trajala je 37 godina, a tokom tog perioda Iran je postao sve više izolovan. Unutrašnji protesti i represija dodatno su oslabili njegovu vlast.
Viktor Orban, bivši premijer Mađarske, takođe se suočava sa posledicama gubitka izbora. Njegova vladavina trajala je 16 godina, a tokom tog vremena Mađarska je postala sve više autokratska. Orban je bio ključni saveznik Rusije unutar Evropske unije, ali njegov gubitak vlasti predstavlja veliki udarac za Kremlj.
Analitičari ukazuju na to da je Rusija izgubila važne saveznike zbog rata u Ukrajini. Ova situacija dovela je do smanjenja ruskog uticaja u svetu. S obzirom na sve veće unutrašnje probleme, Moskva se suočava sa izazovima koje nije u stanju da prevaziđe.
Gubitak Orbana, Madura i Hamneija može značiti kraj jedne ere za Rusiju. Ove promene postavljaju pitanje budućnosti ruskih odnosa sa zemljama koje su nekada bile bliski saveznici. U svetlu ovih događaja, Rusija će morati da preispita svoju strategiju i pristup međunarodnim odnosima.
