Iran je uzvratio napadima raketama i dronovima na Bahrein, Jordan i Kuvajt, što je dodatno pogoršalo tenzije u regionu. Prethodnih dana, uzajamni udari između SAD i Irana doveli su do ozbiljnih pretnji za Ormuski moreuz, ključnu tačku za globalnu trgovinu naftom. Ova situacija je poništila privremeni sporazum o okončanju sukoba, što bi moglo da vrati ceo region u stanje opšteg rata.
Iranski zvaničnici su izjavili da je u američkim napadima poginulo više od 35 osoba, dok je više od 300 povređeno. Ovi napadi su prvi put pogodili oblasti oko glavnog grada Irana, Teherana, u ovoj novoj rundi nasilja.
Kada su SAD i Izrael započeli vojnu operaciju protiv Irana 28. februara, Teheran je zatvorio Ormuski moreuz za saobraćaj, što je izazvalo skok cena nafte i drugih roba. Ova situacija je dala Iranu značajnu prednost u pregovorima, dok je Vašington pokušavao da ponovo otvori ovaj ključni plovni put.
Predsednik SAD Donald Tramp suočava se sa izazovima zbog rasta cena, što predstavlja pretnju njegovoj stranci na predstojećim izborima. U pokušaju da reši situaciju, Tramp je uveo pomorsku blokadu, nadajući se da će to pomoći u ponovnom otvaranju Ormuske moreuza.
Iranski parlament je upozorio da je Teheran spreman na širu vojnu konfrontaciju ukoliko SAD ne ispune odredbe privremenog sporazuma. Revolucionarna garda je zapretila da će prekinuti sav izvoz energenata sa Bliskog istoka zbog američke blokade, naglašavajući da će izvoz nafte i gasa biti dostupan ili svima ili nikome.
Tramp je izjavio da je Iran spreman za postizanje sporazuma, ali nije pružio dodatne informacije. Takođe je spomenuo oslobađanje američke državljanke, Dene Karari, koja je bila zatvorena u Iranu od 2024. godine, ali Iran nije odmah potvrdio ovu informaciju.
U međuvremenu, američki napadi su se fokusirali na područje oko Teherana, kao i na provinciju Semnan, gde se nalaze objekti za proizvodnju balističkih raketa. Američka vojska je takođe otvorila vatru na tanker Belma, koji je ignorisao upozorenja, što je rezultiralo njegovim onesposobljavanjem.
