Ogromni podsticaji za čistu energiju u američkom zakonu koji je u utorak potpisao predsednik Džo Bajden trebalo bi da smanje buduće globalno zagrevanje „ne mnogo, ali ni beznačajno“, prema klimatskom naučniku koji je vodio nezavisnu analizu paketa, prenosi AP.
Čak i sa skoro 375 milijardi dolara poreskih kredita i drugih finansijskih podsticaja za obnovljivu energiju u zakonu, Sjedinjene Države još uvek ne daju svoj deo kako bi pomogle svetu da ostane unutar još nekoliko desetina stepena zagrevanja, nova je analiza Climate Action-a. Tracker kaže. Grupa naučnika ispituje i ocenjuje klimatske ciljeve i akcije svake zemlje. I dalje ocenjuje američku akciju kao „nedovoljnu“, ali pozdravlja određeni napredak.
„Ovo je najveća stvar koja se može dogoditi SAD-u u vezi sa klimatskom politikom“, rekao je Bill Hare, direktor Climate Analitics-a sa sjedištem u Australiji koji objavljuje uređaj za praćenje. „Kada se setite poslednjih decenija, znate, ne želeći da budete nepristojni, mnogo se priča, ali nema mnogo akcije.
Ovo je akcija, rekao je. Ne toliko kao Evropa, a Amerikanci i dalje izbacuju dvostruko više gasova koji zadržavaju toplotu po osobi nego Evropljani, rekao je Hare. SAD su takođe tokom vremena ubacile više gasa koji zadržava toplotu u vazduhu nego bilo koja druga nacija.
Pre zakona, Climate Action Tracker je izračunao da ako svaka druga nacija uloži napore slične onima u SAD, to bi dovelo do sveta sa katastrofalnim zagrevanjem – 5,4 do 7,2 stepena (3 do 4 stepena Celzijusa) iznad predindustrijskih vremena. Sada, u najboljem slučaju, za koji je Hare rekao da je razuman i verovatan, akcije SAD, ako se oponašaju, dovele bi do samo 3,6 stepeni (2 stepena Celzijusa) zagrevanja. Ako stvari ne budu funkcionisale tako optimistično kao što Hare misli, biće 5,4 stepena (3 stepena Celzijusa) zagrevanja, kaže se u analizi.
Čak i taj najbolji scenario nije u skladu sa sveobuhvatnim međunarodno prihvaćenim ciljem ograničavanja zagrevanja na 2,7 stepeni (1,5 stepeni Celzijusa) od predindustrijskih vremena. A svet se već zagrejao za 2 stepena (1,1 stepen Celzijusa) od sredine 19. veka.
Druge nacije „za koje znamo da su se suzdržavale od nastupa sa ambicioznijim politikama i ciljevima“ sada će verovatnije preduzeti akciju sa „značajnim efektom prelivanja na globalnom nivou“, rekao je Hare. Rekao je da su mu zvaničnici iz Čilea i nekoliko zemalja jugoistočne Azije, koje nije želeo da imenuje, ovog leta rekli da prvo čekaju američku akciju.
I Kina „neće ovo reći naglas, ali mislim da će potez SAD videti kao nešto sa čim treba da se poklapaju“, rekao je Hare.
Naučnici u Climate Action Tracker-u su izračunali da će se bez ikakvih drugih novih klimatskih politika emisija ugljen-dioksida u SAD 2030. smanjiti na 26% do 42% ispod nivoa iz 2005. godine, što je još uvek manje od cilja zemlje da smanji emisiju na pola. Analitičari istraživačkog centra Rhodium Group izračunali su smanjenje zagađenja od 31% do 44% u odnosu na novi zakon.
Drugi analitičari i naučnici kažu da brojevi Climate Action Tracker imaju smisla.
„Doprinos SAD emisiji gasova sa efektom staklene bašte je ogroman“, rekao je klimatski naučnik sa Univerziteta Prinston Gabriel Veki. „Dakle, smanjenje toga će definitivno imati globalni uticaj.“
Samantha Gross, direktorka za klimu i energetiku u Institutu Brukings, nazvala je novi zakon kao avans za smanjenje emisija u SAD.
„Sada kada je ovo urađeno, SAD mogu malo da slave, a zatim da se fokusiraju na implementaciju i šta treba da se desi sledeće“, rekao je Gros.
