SEUL – Južnokorejski predsednik Ioon Suk Ieol ponudio je u ponedeljak „odvažnu” ekonomsku pomoć Severnoj Koreji ako odustane od svog programa nuklearnog oružja, izbegavajući oštre kritike Severa nekoliko dana nakon što je zapretio „smrtonosnom” odmazdom zbog COVID-a. -19 izbijanje okrivljuje jug, piše AP.
U govoru kojim se slavi kraj japanske kolonizacije Korejskog poluostrva, Ioon je takođe pozvao na bolje veze sa Japanom, nazvavši dve zemlje partnerima u suočavanju sa izazovima slobode i rekavši da će im njihove zajedničke vrednosti pomoći da prevaziđu istorijske pritužbe povezane sa brutalnom kolonijalnom vladavinom Japana pred kraj Drugog svetskog rata.
Ioonov televizijski govor na praznik oslobođenja usledio je nekoliko dana nakon što je Severna Koreja izjavila da je pobedila u velikoj meri osporavanu nad COVID-19, ali je takođe okrivila Seul za izbijanje. Sever insistira da leci i drugi predmeti koje su aktivisti preneli preko granice šire virus, nenaučnu tvrdnju koju Seul opisuje kao „smešnu“.
Severna Koreja ima istoriju povećavanja pritiska na Južnu kada ne dobije ono što želi od Sjedinjenih Država, i postoji zabrinutost da pretnja Severne Koreje predstavlja provokaciju, koja bi mogla da bude nuklearni ili veliki raketni test ili čak granični okršaji. Neki stručnjaci kažu da bi Sever mogao da podstakne tenzije oko zajedničkih vojnih vežbi koje Sjedinjene Države i Južna Koreja počnu sledeće nedelje.
Jun, konzervativac koji je preuzeo dužnost u maju, rekao je da će denuklearizacija Severne Koreje biti ključna za mir u regionu i svetu. Ako Severna Koreja zaustavi razvoj nuklearnog oružja i iskreno se posveti procesu denuklearizacije, Južna će odgovoriti ogromnim ekonomskim nagradama koje bi bile obezbeđene u fazama, rekao je Jun.
Ioonov predlog se nije značajno razlikovao od prethodnih južnokorejskih ponuda koje je Severna Koreja već odbila, koja je ubrzala svoje napore da proširi svoje nuklearno oružje i balističke rakete, lider programa Kim Džong Un vidi kao svoju najjaču garanciju za opstanak.
„Sprovešćemo obimni program za obezbeđivanje hrane, pružanje pomoći za uspostavljanje infrastrukture za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, kao i projekte modernizacije luka i aerodroma kako bismo olakšali trgovinu“, rekao je Jun.
„Takođe ćemo pomoći u poboljšanju poljoprivredne proizvodnje Severne Koreje, pružiti pomoć za modernizaciju njenih bolnica i medicinske infrastrukture i sprovesti inicijative koje će omogućiti međunarodne investicije i finansijsku podršku“, dodao je on, insistirajući da bi takvi programi „značajno“ poboljšali živote Severne Koreje. .
Međukorejske veze pogoršale su se usred zastoja u većim nuklearnim pregovorima između Vašingtona i Pjongjanga, koji su iskočili iz koloseka početkom 2019. zbog nesuglasica u razmeni oslobađanja sankcija koje predvode SAD protiv Severa i koraka Severa za razoružanje.
Severna Koreja je pojačala svoje aktivnosti testiranja 2022. godine, lansirajući do sada više od 30 balističkih projektila, uključujući svoje prve demonstracije interkontinentalnih balističkih projektila od 2017. Stručnjaci kažu da Kim namerava da iskoristi povoljno okruženje kako bi unapredio svoj program naoružanja, sa Savet bezbednosti UN podeljen i praktično paralizovan zbog ruskog rata protiv Ukrajine.
Neuobičajeno brz tempo Severne Koreje u demonstracijama naoružanja takođe naglašava prekretnicu koja ima za cilj da natera Vašington da prihvati ideju Severne Koreje kao nuklearne sile i pregovara o lošim ekonomskim koristima i bezbednosnim ustupcima sa pozicije snage, kažu stručnjaci. Vlade SAD i Južne Koreje su takođe saopštile da se Sever sprema da izvrši svoju prvu nuklearnu probu od septembra 2017, kada je tvrdio da je detonirao nuklearnu bojevu glavu dizajniranu za njene ICBM.
Suočen sa rastućim pretnjama Severne Koreje, Jun je obećao da će ojačati odbranu Južne Koreje u vezi sa njenim savezom sa Sjedinjenim Državama i takođe ojačati bezbednosne veze sa Japanom, koji je takođe uznemiren severnim programom nuklearnog i balističkog oružja.
Odnosi Južne Koreje sa Japanom pali su na posleratni minimum u poslednjih nekoliko godina jer su zemlje dozvolile da se njihove pritužbe zbog istorije prošire na druge oblasti, uključujući trgovinu i vojnu saradnju.
Dok je Jun pozvao na saradnju sa Japanom orijentisanu na budućnost, istorija bi mogla i dalje da predstavlja prepreku odnosima. Države su imale muke da pregovaraju o rješenju nakon što su japanske kompanije odbacile odluke južnokorejskog suda u posljednjih nekoliko godina da obeštete Južnokorejce koji su bili podvrgnuti industrijskom ropstvu u ratu, što bi moglo uzrokovati dalji diplomatski prekid ako rezultira prinudnom prodajom kompanija. lokalna sredstva.
„U prošlosti smo morali da se oslobodimo političke kontrole carskog Japana i da branimo našu slobodu. Danas je Japan naš partner dok se suočavamo sa zajedničkim pretnjama koje izazivaju slobodu građana sveta“, rekao je Jun. „Kada Južna Koreja i Japan krenu ka zajedničkoj budućnosti i kada se misija našeg vremena uskladi, na osnovu naših zajedničkih univerzalnih vrednosti, to će nam takođe pomoći da rešimo istorijske probleme koji postoje između naše dve zemlje.
Iako je Vašington rekao da će se zalagati za dodatne sankcije ako Severna Koreja izvede još jednu nuklearnu probu, izgledi za smislene kaznene mere su nejasni. Kina i Rusija nedavno su stavile veto na rezolucije koje su sponzorisale SAD u Savetu bezbednosti UN koje bi povećale sankcije Severu zbog testiranja balističkih projektila ove godine.
Državni mediji Severne Koreje objavili su u ponedeljak da je Kim razmenio poruke sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i proslavio njihovo jačanje veza.
Kim je rekao da su odnosi ovih zemalja formirani sovjetskim doprinosom u porazu Japana u Drugom svetskom ratu i da jačaju svoju „stratešku i taktičku saradnju i podršku i solidarnost“ suočeni sa vojnim pretnjama neprijatelja. Putin je rekao da će bliže veze između zemalja pomoći u uspostavljanju stabilnosti u regionu, saopštila je severnokorejska centralna novinska agencija.
Severna Koreja je u više navrata okrivila Sjedinjene Države za krizu u Ukrajini, tvrdeći da je „hegemonistička politika” Zapada opravdala ofanzivu Rusije na Ukrajinu kako bi se zaštitila.
