Rat često olakšava sprovođenje trajnih političkih promena, uključujući restrukturiranje države socijalne zaštite, delom zbog efekta poznatog kao „rally around the flag“ – fenomena po kojem građani u kriznim situacijama imaju tendenciju da podrže političke lidere i nacionalnu koheziju stavljaju ispred ličnih interesa.
Novo istraživanje koje su sproveli dr. Philipp Chapkovski sa Univerziteta u Duisburgu-Essen (UDE) i njegov kolega sa Iale-a, ispitalo je ovaj efekat u kontekstu autokratske Rusije. U istraživačkom eksperimentu sa skoro 4.000 učesnika, naučnici su analizirali kako rat u Ukrajini utiče na stavove građana o državnoj potrošnji i ekonomskoj nejednakosti.
Podaci su prikupljeni u decembru 2022. putem platforme Toloka, neposredno pre nego što je ona uvela strože mere cenzure. Učesnici su odgovarali na pitanja o podršci aneksiji ukrajinskih teritorija, verovanju u pobedu, odgovornosti Zapada za sukob, kao i o vojnoj regrutaciji, upotrebi nuklearnog oružja i ekonomskoj situaciji. Takođe su izražavali stavove o socijalnoj pomoći, nejednakosti prihoda i poverenju u državne institucije.
Rezultati, objavljeni u časopisu Journal of Public Economics, pokazali su da rat snažno utiče na percepciju vlade i državne potrošnje. Zagovornici rata su pokazali jače poverenje u vlasti i veću podršku državnoj redistribuciji bogatstva. Suprotno tome, protivnici rata, podsećeni na njegove ekonomske troškove, bili su skeptičniji prema vlastima i manje podržavali socijalnu redistribuciju.
„Kada se naš eksperiment odvijao, Rusija još nije osećala ozbiljne ekonomske posledice rata, niti je imala veliki broj žrtava za kojima bi tugovala,“ istakao je Chapkovski. „Ipak, naši nalazi sugerišu da dugotrajni i skupi ratovi mogu produbiti neslaganja u društvu po pitanju državne potrošnje, što će biti važno za buduća istraživanja.“
