Kako se navodi u saopštenju, albanske separatističke političke strukture na Kosovu i Metohiji danas proslavljaju godišnjicu nečega što doživljavaju kao pobedu svoje ideologije, međutim to nije ništa drugo do jedan veliki poraz sa stanovišta međunarodnog prava, ali i poraz za sve one koji su se nadali uspostavljanju normalnog i uređenog mirnodopskog društva na Kosovu i Metohiji.
Istaknuto je da Srbija boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni integritet, a protiv separatizma na Kosovu i Metohiji, štiti ne samo svoje vitalne državne i nacionalne interese, već same temelje međunarodno-pravnog poretka zasnovanog na Povelji i vrednostima Ujedinjenih nacija.
Odluka doneta u Prištini pre 18 godina, kako se dodaje, problematična je i sa moralnog stanovišta, jer njom je i napravljen jedan antidemokratski politički sistem koji počiva na sistematskom obespravljivanju i teroru nad srpskim narodom i njihovom progonu sa vekovnih ognjišta.
U saopštenju se ukazuje da su ljudska prava Srba na Kosovu i Metohiji do te mere ugrožena da se bez ikakve zadrške može poručiti da je reč o najugroženijem narodu na tlu savremene Evrope.
„Naša političko-diplomatska borba za južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju zato nije samo međunarodno-pravna obaveza, već i moralni imperativ i najvažnije nacionalno pitanje i tim ćemo se principima voditi i brinuti o našem narodu dok god je na čelu Srbije predsednik Aleksandar Vučić“, poručeno je iz vladine Kancelarije za KiM.
Skupština u Prištini je, na sednici kojom je predsedavao predsednik parlamenta Jakup Krasnići, 17. februara 2008. godine jednostrano proglasila nezavisnost tzv. Kosova, a za deklaraciju je glasalo 109 albanskih poslanika.
Sednici nije prisustvovao nijedan od 10 srpskih poslanika, niti poslanik – Goranac, kao ni šefovi UNMIK-a i Kfora, a prisustvovao je 21 međunarodni poredstavnik, uključujući nekadašnjeg šefa verifikacione misije OEBS na Kosovu i Metohiji Vilijema Vokera.
Tzv. Kosovo je prema tom dokumentu proglašeno za „nezavisnu i suverenu državu“, „formiranom na osnovu plana Martija Ahtisarija“, a tekst je na srpskom jeziku poslanicima pročitao tadašnji predsednik privremene kosovske vlade Hašim Tači.
