Šmit je rekao da bi ukidanje Kancelarije visokog predstavnika (OHR) bez ostvarenja postavljenih ciljeva, koji su delimično ostvareni, značilo da je celokupni Dejtonski mirovni sporazum doveden u pitanje. To bi uključilo i vojnu misiju EUFOR-a, što bi bilo neodgovorno s obzirom na secesionističke izjave iz Republike Srpske.
On je dodao da su evropske zemlje, posebno Nemačka i Evropska unija, pružale podršku njegovom mandatu, ali da nije imao dovoljnu podršku za nastavak. Šmit je istakao da je podrška postojala i iz Londona, Rima i drugih prestonica, ali su razgovori u pozadini bili intenzivni.
Na pitanje o nastojanjima Rusije da se zatvori OHR, rekao je da nije siguran o ishodu i mogućem raspadu BiH. Istakao je da Bosna danas nije kao 1991. godine, kada je bilo mnogo oružja zbog prisustva Jugoslavenske narodne armije.
Ponovio je da se u BiH suočava sa „sukobom civilizacija“ i da se muslimansko stanovništvo suočava s uvredama koje doprinose atmosferi za otcepljenje RS. Smatra da su Hrvati i Srbi odgovorni za blokade rada institucija BiH, posebno Doma naroda.
Šmit je najavio da se sprema potencijalno rešenje za pitanje državne imovine, koje je ključno nerešeno pitanje u BiH. Naglasio je da nestrpljenje raste među načelnicima opština koji ne mogu izgraditi ni osnovne objekte.
Govoreći o Miloradu Dodiku i njegovim pretnjama o nezavisnosti RS, Šmit je rekao da će međunarodna zajednica odlučno suprotstaviti takvim stavovima. Pitanje državne imovine ostavljeno je domaćim akterima, ali nema šire rasprave zbog stava iz RS.
Na kraju, Šmit je istakao da bi njegov naslednik trebao biti oprezan prema obećanjima političkih lidera. Govoreći o Južnoj gasnoj interkonekciji, rekao je da se izgradnja zasniva na staroj studiji izvodljivosti koju je podržala EU, ali da se EU povukla iz projekta.
