Mađarski premijer Viktor Orban je stavio veto na odluku Evropske unije o zajmu Ukrajini. Ova odluka izazvala je oštre reakcije u Briselu i Berlinu. Uticaj predizborne kampanje u Mađarskoj postavlja dodatna pitanja o ovom potezu.
Orban je obrazložio svoj veto rečima „nema nafte, nema novca“, ističući da Kijev onemogućava ponovno pokretanje naftovoda „Družba“. Ovaj naftovod je bio ključan za snabdevanje Mađarske i Slovačke ruskom naftom. Njegova argumentacija nije naišla na razumevanje u Evropskoj uniji, koja već razmatra moguće posledice.
Dopisinik RTS-a iz Nemačke, Nenad Radičević, naglašava da se najavljene mere odnose na buduće finansijske okvire EU. Moguće posledice uključuju smanjenje sredstava za Mađarsku i strože kriterijume za finansiranje, što bi moglo da stupi na snagu 2028. godine.
U Briselu se, prema nezvaničnim informacijama, okleva sa oštrijim potezima do parlamentarnih izbora u Mađarskoj, zakazanih za 12. april. Radičević ističe da bi eventualne sankcije mogle dodatno ojačati Orbanovu poziciju u javnosti, jer koristi sukob sa Briselom za mobilizaciju birača.
Predsednica Centra za spoljnu politiku, Aleksandra Joksimović, ocenjuje da se Orban nalazi u završnici neizvesne izborne trke. Iako ankete daju prednost njegovom protivkandidatu, specifičan izborni sistem otežava predviđanje konačnog dobitnika.
Joksimović naglašava da Orban gradi kampanju na poziciji zaštitnika nacionalnih interesa, što može imati značajan odjek kod birača. Govoreći o energetskom sporu, podseća na napade na naftovod „Družba“ tokom rata, dok Kijev smatra da bi nastavak isporuke nafte značio ublažavanje sankcija Rusiji.
Dodatnu težinu situaciji daju sumnje o narušenom poverenju unutar Unije. Postoji zabrinutost da se osetljive informacije prosleđuju Moskvi, što je dovelo do toga da se ključne bezbednosne rasprave vode u užem krugu zemalja. Kaznene mere nisu primenjene uoči izbora, ali su već pripremljene za naredni sastanak, uključujući mogućnost oduzimanja prava glasa Mađarskoj.
Ova situacija ponovo otvara raspravu o načinu odlučivanja u Evropskoj uniji i potrebi za ograničavanjem prava veta u korist kvalifikovane većine, posebno u kontekstu budućeg proširenja.
