Na odlagalištu nuklearnog otpada u Normandiji, robotske ruke vođene tehničarima iza zaštitnog štita manevrišu cev koja će pretvoriti radioaktivne hemikalije u staklo dok Francuska nastoji da učini bezbednim nusproizvode svog sve većeg oslanjanja na atomsku energiju.
Bazeni za hlađenje goriva u La Hagu, na severozapadnom delu zemlje, mogli bi da budu puni do kraja decenije, a državni Orano, koji ih vodi, kaže da vlada treba da iznese dugoročnu strategiju za modernizaciju svojih objekata za starenje najkasnije do 2025.
Dok više nuklearne energije može pomoći Francuskoj i drugim zemljama da smanje emisije koje zagrevaju planetu, aktivisti za zaštitu životne sredine kažu da to zamenjuje jedan problem drugim.
Da bi tražio rešenja, predsednik Emanuel Makron, koji je najavio planove za izgradnju najmanje šest novih reaktora do 2050. godine, u petak predsedava prvim u nizu sastanaka o nuklearnoj politici na kojima će se razgovarati o investicijama i reciklaži otpada.
„Ne možemo imati odgovornu nuklearnu politiku bez uzimanja u obzir rukovanja korišćenim gorivom i otpadom. To je tema koju ne možemo da gurnemo pod tepih“, rekao je vladin savetnik za Rojters, želeći da ostane anoniman.
„Imamo stvarne veštine i pravu tehnološku prednost, posebno u odnosu na Sjedinjene Države. Rusija je jedina druga zemlja koja je u stanju da uradi ono što Francuska radi u pogledu tretmana i reciklaže.“
La Hag je jedina lokacija u zemlji koja može da preradi i delimično reciklira upotrebljeno nuklearno gorivo.
Francuska se istorijski oslanjala na nuklearnu energiju za oko 70% svoje energije, iako je verovatno da je taj udeo opao prošle godine jer je nuklearna flota trpela ponovljene prekide.
Od pokretanja lokacije u La Hagu 1976. godine, ona je preradila skoro 40.000 tona radioaktivnog materijala i neke reciklirala u nuklearno gorivo koje se može ponovo koristiti. Otpad koji se ne može reciklirati meša se sa očvrslim komadima stakla i zakopava za kratkotrajno skladištenje pod zemljom.
Ali njegova četiri postojeća bazena za hlađenje za istrošeno gorivo i reciklirano gorivo koje je ponovo korišćeno rizikuje zasićenje do 2030. godine, prema francuskom energetskom gigantu EDF (EDF.PA), koji upravlja francuskom flotom reaktora od 56 ljudi, drugom po veličini u svetu posle reaktora. Sjedinjene Američke Države.
Ukoliko dođe do zasićenja, francuski reaktori ne bi imali gde da stave istrošeno gorivo i morali bi da se zatvore – što je najgori scenario zbog kojeg je Revizorski sud Francuske označio La Hag kao „važnu tačku ranjivosti“ 2019.
EDF žuri da izgradi dodatni rashladni bazen u La Hagu, po ceni od 1,25 milijardi evra (1,37 milijardi dolara), za skladištenje istrošenog nuklearnog goriva – prvi korak pre nego što otpad može da se tretira – ali to neće biti spremno do 2034. najranije.
U međuvremenu, francuska nacionalna agencija za upravljanje nuklearnim otpadom prošlog meseca je zatražila odobrenje za projekat trajnog skladištenja radioaktivnog otpada visokog nivoa.
Plan, nazvan Cigeo, podrazumevao bi postavljanje otpada 500 metara (1.640 stopa) ispod zemlje u glinenu formaciju u istočnoj Francuskoj.
Izgradnja se očekuje 2027. ako dobije odobrenje. Među onima koji se protive tome su stanovnici obližnjeg sela Bure i aktivisti protiv nuklearne kampanje.
Žan Kristof Varen, zamenik direktora lokacije u La Hagu, rekao je za Rojters da bi Orano mogao biti fleksibilan kako bi osigurao da se više reciklira u postrojenju i da postoji „nekoliko mogućih scenarija“.
Međutim, rekao je da se na njima ne može detaljno raditi u nedostatku strateške vizije. Orano, za koji EDF čini 95% svog reciklažnog poslovanja, kaže da mu je potrebna jasna uputstva od vlade najkasnije do 2025. godine, kako bi mu se dalo vremena da planira neophodna ulaganja.
Troškovi će verovatno biti visoki. Samo praćenje tekućih operacija u La Hagu košta skoro 300 miliona evra godišnje.
Opcije koje EDF i Orano razmatraju uključuju pronalaženje načina da se korišćeno gorivo reciklira više puta, ali kritičari kažu da sama reciklaža stvara više radioaktivnog otpada i da nije dugoročno rešenje. Za sada je rezervni plan da se u postojeće bazene ugradi više kontejnera za gorivo.
Nakon hlađenja u bazenu oko sedam godina, iskorišćeno nuklearno gorivo se razdvaja na nereciklabilne ostatke koji se pretvaraju u staklo (4% materijala), plutonijum (1%) da bi se stvorilo novo nuklearno gorivo zvano MOKS, na kojem se oko 40% francuskih reaktora može da radi, a prerađeni uranijum (95%).
Uranijum je u prošlosti bio poslat u Rusiju na ponovno obogaćivanje i vraćanje za upotrebu u nekim EDF reaktorima, ali je EDF prestao da to radi 2013. jer je bio preskup.
Uprkos ratu u Ukrajini, zbog kojeg su mnogi na Zapadu izbegavali da posluju sa Rusijom, očekuje se da će EDF ove godine nastaviti da šalje uranijum u Rusiju kao jedina zemlja koja može da ga preradi. Odbio je da potvrdi Rojtersu da će to učiniti.
Objekat u La Hagu, sa zgradama iz 1980-ih i kontrolnim sobama u stilu Ratova zvezda, ima svoja ograničenja.
„Ako smo morali da prerađujemo MOKS gorivo u velikim količinama, objekat danas nije prilagođen za to“, rekao je Varin. „Za višeciklusnu reciklažu tehnologija nije ista, pa bi modernizacija ili zamena instalacija” zahtevala „značajna” ulaganja, rekao je on.
(1 dolar = 0,9098 evra)
