Svaka 13. osoba na svetu piše i dominantno se služi levom rukom, a 13. avgust je Međunarodni dan levorukih.
Nauka ne zna tačan odgovor na pitanje zašto je neko desnoruk, a neko levoruk. Veruje se da genetika ima veliki udeo u tome, a to potvrđuju i najnovija istraživanja.
O levorukima postoje razna, najčešće pogrešna verovanja na koja se danas osvrnuo list „Hafington post“. Tako postoji predubeđenje da levoruki žive kraće i da češće stradaju u nesrećama, što su nedavne studije demantovale.
Veruje se, takođe, da su siromašnjiji (Bil Gejts), manje inteligentni (Albert Ajnštajn), manje daroviti (Leonardo da Vinči, Mikelanđelo), ali spretniji u sportu i seksu.
Osim navedenih, među poznatim levorukim osobama su Betoven, Bah, Čarli Čaplin, Pol Makartni, Džimi Hendriks, Julije Cezar, Aleksandar Makedonski, Napoleon i Barak Obama.
Sklonost da većinu radnji obavljaju levom rukom nije isključiva karakteristika ljudi, već i pojedinih životinja. Naime, u junu su ruski istraživači sa Univerziteta u Sankt Peterburgu ustanovili da je čak 95 odsto kengura levoruko.
