Predsednici dve zemlje razgovarali su o najtoplijim međunarodnim i bilateralnim pitanjima.
Kineski predsednik Si Đinping pozvao je svog američkog kolegu Džoa Bajdena da se uključi u pregovore sa Rusijom kako bi se pozabavili razlozima koji stoje iza tekućeg sukoba u Ukrajini, ističući da treba da se reši diplomatskim putem. Dvojica predsednika razgovarala su u petak putem video linka, razgovarajući o raznim međunarodnim i bilateralnim pitanjima. Razgovori su održani „na zahtev” Vašingtona, navodi se u saopštenju kineskog ministarstva spoljnih poslova.
Kineski lider je naglasio da se Peking uvek zalagao za mir i da se protivi ratu, pozivajući sve strane uključene u tekući sukob između Moskve i Kijeva da se drže diplomatije.
„Sve strane treba da zajednički podrže Rusiju i Ukrajinu u dijalogu i pregovorima koji će dati rezultate i dovesti do mira“, navodi se u kineskom saopštenju objavljenom nakon razgovora. Istovremeno, predsednik Si je rekao Bajdenu da se krizom koja je u toku treba baviti i na drugom nivou.
SAD i NATO bi takođe trebalo da imaju dijalog sa Rusijom kako bi rešili suštinu ukrajinske krize i ublažili bezbednosne brige i Rusije i Ukrajine.
Bajden je, sa svoje strane, „podvukao svoju podršku diplomatskom rešavanju krize“, upozorivši Peking na „implikacije i posledice ako Kina pruži materijalnu podršku Rusiji“, navodi se u kratkom čitanju razgovora koje je objavila Bela kuća. I Moskva i Peking negirali su da je Rusija ikada tražila pomoć od Kine u toku ofanzive na Ukrajinu, pobijajući medijske izveštaje koji to sugerišu.
Bajden i Si su takođe razgovarali o otvorenim pitanjima u bilateralnim odnosima svojih zemalja, pri čemu su kinesko ministarstvo spoljnih poslova i Bela kuća dali donekle kontradiktorne izveštaje o izjavama dvojice lidera tokom razgovora.
„Predsednik Si je istakao da je kinesko-američki odnos, umesto da se izvuče iz nevolje koju je stvorila prethodna američka administracija, naišao na sve veći broj izazova“, navodi se u kineskom saopštenju, okrivljujući „trenutnu situaciju“ u bilateralnim odnosima. na „neke ljude na američkoj strani“ koji „nisu sledili važan zajednički dogovor koji su postigla dva predsednika“.
„Bajden je ponovio da SAD ne traže novi hladni rat sa Kinom; nema za cilj da promeni kineski sistem; revitalizacija njenih saveza nije usmerena na Kinu; SAD ne podržavaju „nezavisnost Tajvana“; i nema nameru da traži sukob sa Kinom“, navodi se u saopštenju.
Bela kuća je, međutim, saopštila da je Bajden samo „ponovio da se američka politika prema Tajvanu nije promenila, i naglasila da se SAD i dalje protive bilo kakvim jednostranim promenama statusa kvo“.
Tajvan je već godinama jedno od glavnih pitanja u američko-kineskim odnosima. Peking ovo ostrvo smatra sastavnim delom svoje teritorije, ali nije vladao Tajvanom decenijama, pošto je postalo poslednje uporište nacionalističkih snaga tokom kineskog građanskog rata.
U isto vreme, Tajvan je uživao u prijatnim odnosima sa SAD, posebno u vojnoj saradnji, što Peking smatra kršenjem politike Jedne Kine, koju Amerika priznaje. Kina je više puta optuživala Vašington da se meša u njegove unutrašnje stvari i da podstiče „separatistička“ osećanja na ostrvu. I SAD i Kina su u više navrata naprezale vojne snage u blizini ostrva, pri čemu je Peking često organizovao velike vežbe u blizini ostrva, kao i slanje velikih vazdušnih i pomorskih snaga u oblasti na koje Tajvan polaže pravo kao svoju suverenu teritoriju.
