Ministar finansija Siniša Mali kaže da u Srbiji rastu sve privredne grane, što je osnova za dalji rast u budućem periodu. Udeo javnog duga u BDP-u je 47,6 odsto, a svetski porsek je 93 odsto. Moramo da nastavimo sa reformom javnih preduzeća, poreske uprave, plata u javnom sektoru, poručio je Mali.
U Vašingtonu je završen veliki svetski ekonomski doga đ aj – prolećno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i grupacije Svetske banke. Zasedanju je prisustvovao ministar finansija Siniša Mali koji je saopštio da će Srbija produžiti aranžman sa MMF-om za još najmanje dve godine .
Ministar Mali rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da s e radi o najvećem događaju tokom godine – prolećno zasedanje dve najvažnije međunarodne finansijske institucije, Međunarodnog m onetarnog f onda i Svetske banke.
„Svi se nekako okupe u to vreme u Vašingtonu i nama je to bila velika prilika da predstavimo sve ono što je Srbija uradila u prethodnom periodu, kao i planove za naredni period. Tri su najvažnija zaključka cele te konferencije kada je svetska globalna ekonomija u pitanju“, rekao je Mali.
Prvi je, kako kaže, da je svetska ekonomija izbegla recesiju, ali da su stope rasta mnogo niže nego što je bilo u prethodnom periodu.
„Oni su to nazvali tzv. soft l e nding ili meko prizemljenje. Druga stvar je da su različite zemlje drugačije reagovale na krizu i različito prolaze kroz ovu krizu. I treći je da u srednjem roku i dalje postoje veliki rizici zbog ovih konflikata, zbog svih izazova s a kojima se svet suočava, da može da dođe do dodatnog usporavanja“, istakao je Mali .
“ Rast našeg BDP-a iznosio je 2,5 odsto prošle godine, pri čemu u poslednjem kvartalu dolazi do ubrzanja na 3,8 odsto . U februaru ove godine stopa rasta BDP-a bila je 5,9 odsto“, izneo je Mali podatke.
Prema njegovim rečima, rastu nam sve grane privrede – industrija, pr oizvodnja, građevinarstvo, turizam, poljoprivreda i usluge.
„Dakle, to je za naše građane najvažnija poruka. Rastu nam sve privredne grane, to je osnova za dalji rast, za najstabilniji, najodrživiji rast u budućem periodu. Druga stvar je što je naš rast bazira n na izvozu i na investicijama“, kaže ministar finansija .
Dodaje da smo pre 11-12 godina imali ukupan izvoz oko 11 milijardi evra, a da je izvoz naše privrede prošle godine bio više od 40 milijardi evra – četiri puta više samo za tih desetak godina, poručuje Mali.
Što se tiče i nvesticij a, kaže da u ovom trenutku gradimo devet novih auto-puteva, brze saobraćajnice, brze pruge, škole.
„To je ta druga tačka, odnosno drugi zaključak kako su različite zemlje drugačije reagovale na krizu. Dakle, mi smo se i sa koronom na pravi način izborili – devet milijardi evra pomoći našoj privredi, našim građanima. Izborili smo se na pravi način i sa energetskom krizom“, rekao je Mali.
„I ono što je za nas najvažnije, uprkos svim tim izazovima, rastemo. Drugo, ono o čemu i Kristalina Georgijeva, čelnica MMF-a govorila, pogledajte samo na koji način je Srbija sačuvala svoju stabilnost. U deo javnog duga u BDP-u danas 47,6 odsto. S vetski prosek je 93 odsto . Prose k evrozene iznosi 89 odsto“, podvukao je Mali .
To dovoljno govori kako precizno i pažljivo vodimo račune o svakom dinaru i ni na koji način se ne igramo sa našom makroekonomskom stabilnošću, napominje ministar .
„Još tri važna pokazatelja. Stopa nezaposlenosti rekordno niska 9,1 odsto . Poređenja radi pre 11-12 godina bil a je 25,9 odsto . Stopa zaposlenosti 50,7 odsto . Nikada veći broj radnika u Srbiji nije radio, plaćao poreze, plaćao doprinose. I treći podatak, kada je deficit u pitanju – prošle godine planirali smo 3,3 odsto, n a kraju smo završili sa 2,2 odsto . I to je ono što vide i čelnici Svetske banke i čelnici Međunarodnog monetarnog fonda“, rekao je Mali .
Govoreći o produžetku aranžmana sa MMF-om, Mali napominje da moramo da nastavimo sa reformom javnih preduzeća, sa reformom poreske uprave, kao i sa reformom plata u javnom sektoru.
„Moramo da činimo sve, pogotovo kada je konkurentnost, odnosno atraktivnost, naše privrede u pitanju. Mi smo apsolutni rekorderi u stranim direktnim investicijama. Prošle godine 4,5 milijardi evra, preko 60 odsto svih stranih investicija u regionu Zapadnog Balkana dolaze u Srbiju“, zaključio je Siniša Mali.
