Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal sada će biti pod kontrolom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, što može uticati na broj krivičnih postupaka. Nenad Stefanović, trenutni glavni javni tužilac, postaje ključna figura u ovom procesu. Njegova uloga kao lojalista Aleksandra Vučića dodatno komplikuje situaciju.
Jedna od najznačajnijih izmena odnosi se na upućene tužioce, što direktno pogađa Tužilaštvo za organizovani kriminal. Postupci tužilaca mogli bi biti blokirani, jer se u roku od 30 dana moraju vratiti u matična tužilaštva. Vlast pokušava da reši situaciju ponovnim upućivanjem tužilaca.
Advokat Aleksandar Milosavljević ističe da bi eventualno raspisivanje konkursa moglo ukazati na savesno obavljanje posla. Međutim, ukoliko dođe do ponovnog upućivanja, to bi moglo značiti uticaj spoljnih faktora na rad tužilaštva. Ova situacija izaziva zabrinutost u pravnoj zajednici.
Izmene zakona takođe utiču na funkcije glavnog tužioca i predsednika suda, koji više neće imati isti status do godinu dana, već najduže do tri. Predsednici sudova dobijaju pravo na reizbor, što može smanjiti njihovu otpornost na pritiske.
Rad Tužilaštva već se suočava sa opstrukcijama od strane državnih organa, što dodatno otežava istraživanje. Struka se plaši da bi ovakva situacija mogla postati normalna, što bi ugrozilo efikasnost pravosudnog sistema.
Zvanični Brisel je oštro reagovao na ove izmene, tražeći hitnu reviziju i obustavu primene zakona. Ministar pravde Nenad Vujić je priznao odgovornost i spremnost na korekcije, ali se postavlja pitanje da li će se mišljenja tražiti na vreme kako bi se izbegle ovakve situacije.
