Akvakultura igra sve važniju ulogu u zadovoljavanju svetskih potreba za hranom, po prvi put nadmašujući divlje ribarstvo u proizvodnji vodenih životinja, navodi se u izveštaju objavljenom u petak.
S obzirom da se očekuje da će globalna potražnja za vodenom hranom nastaviti da raste, povećanje održive proizvodnje je od vitalnog značaja za osiguravanje zdrave ishrane, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.
U 2022. akvakultura je dala 94,4 miliona tona proizvodnje vodenih životinja — 51 odsto ukupne i 57 odsto proizvodnje namenjene ljudskoj ishrani, navodi se u saopštenju.
„Vodeni sistemi se sve više prepoznaju kao vitalni za sigurnost hrane i ishrane“, navodi se u izveštaju, objavljenom kada su se stručnjaci okupili u Kostariki na razgovorima o očuvanju okeana.
„Zbog njihove velike raznolikosti i kapaciteta da obezbede usluge ekosistema i održe zdravu ishranu, sistemi vodene hrane predstavljaju održivo i efikasno rešenje koje nudi veće mogućnosti za poboljšanje globalne bezbednosti hrane i ishrane“, dodaje se.
Dok je proizvodnja divljeg ribarstva ostala uglavnom nepromenjena decenijama, akvakultura je porasla za 6,6 odsto od 2020, navodi se u izveštaju.
Održivost divljih ribljih resursa i dalje je razlog za zabrinutost, dodaje se.
Udeo morskih stokova koji se lovi u okviru biološki održivih nivoa smanjen je na 62,3 odsto u 2021. godini, 2,3 procenta niže nego u 2019, navodi se u izveštaju.
„Potrebne su hitne akcije kako bi se ubrzalo očuvanje i obnova ribljeg fonda.
Poziv za investiciju
Kako se predviđa da će svetska populacija dostići 8,5 milijardi do 2030. godine, „obezbeđivanje dovoljno hrane, ishrane i sredstava za život za ovu rastuću populaciju zahteva značajna ulaganja“, dodaje se.
„Akvakultura ima veliku ulogu, posebno u Africi gde njen veliki potencijal još nije realizovan“, navodi se u izveštaju, uz napomenu da više od 40 odsto svetske populacije ne može sebi da priušti zdravu ishranu.
Vodeni proizvodi ostaju jedan od najtrgovanijih prehrambenih proizvoda, generišući rekordnih 195 milijardi dolara u 2022. – što je povećanje od 19 odsto u odnosu na nivoe pre pandemije, navodi se u saopštenju.
„Uprkos ovim značajnim dostignućima, sektor se i dalje suočava sa velikim izazovima klimatskih promena i katastrofa, nestašice vode, zagađenja, gubitka biodiverziteta“ i drugih uticaja koje je napravio čovek, dodaje se.
Izveštaj je objavljen kako bi se poklopio sa sastankom predstavnika zemalja, naučnika i međunarodnih stručnjaka u San Hozeu radi pripreme za treću konferenciju UN o okeanu, koja će se održati u Francuskoj 2025. godine.
Zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za socijalna pitanja Li Junhua rekao je na početku pregovora da zaštita okeana „nije opcija već imperativ“.
Predsednik Kostarike Rodrigo Čaves, domaćin dvodnevnog sastanka, rekao je da ćemo, ako svet ne reaguje, „mi kao generacija oduzimati budućnost čovečanstvu“.
Učesnici će raspravljati o pitanjima uključujući kapacitet okeana da apsorbuje ugljen-dioksid, potrebu za održivim ribolovom i borbu protiv zagađenja mora.
