Nova dugoročna studija otkriva zabrinjavajuće posledice klimatskih promena na evropski buk (Fagus sylvatica) – jednu od najvažnijih i najrasprostranjenijih vrsta drveća na kontinentu.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, analiziralo je podatke prikupljene tokom 40 godina i otkrilo da je rast bukovih stabala opao za čak 28% od 2005. godine. Uzrok ovog fenomena nije samo suša, već i promena u reproduktivnim ciklusima stabala usled globalnog zagrevanja.
Kako klimatske promene utiču na bukove?
Povećanje temperature podstiče bukova stabla da ulažu više resursa u reprodukciju, a manje u rast.
Smanjenje rasta znači manju apsorpciju ugljen-dioksida, što dodatno pogoršava klimatske promene.
Reprodukcija je manje efikasna – zbog češće proizvodnje semenki, one postaju lakša meta za životinje, pa manji broj semenki uspeva da izraste u nova stabla.
Bukove šume igraju ključnu ulogu u ekosistemu Evrope – one apsorbuju CO₂, pružaju stanište mnogim vrstama i stabilizuju tlo. Njihov opstanak je neophodan za očuvanje biodiverziteta.
Studija pokazuje da čak ni regioni sa manje suša nisu pošteđeni posledica klimatskih promena, jer povećana temperatura sama po sebi menja način na koji se stabla razvijaju.
Ovo istraživanje je poziv na hitnu akciju – ne samo za očuvanje bukovih šuma, već i za razumevanje dugoročnih efekata klimatskih promena na šumske ekosisteme širom Evrope.
Klimatske promene ne samo da ugrožavaju bukove šume smanjenjem njihovog rasta, već i remete prirodne reproduktivne cikluse, čineći ih manje otpornim na buduće promene. Bez adekvatne zaštite i prilagođenih strategija upravljanja šumama, evropske šume bi mogle pretrpeti ozbiljne posledice u narednim decenijama.
