Larve morskog ježa uzgajane u visokim nivoima zagađenja plastikom umiru zbog razvojnih abnormalnosti, pokazuju nova istraživanja.
Naučnici su stavili oplođena jaja ježeva u morsku vodu sa različitim nivoima plastike i uporedili efekte novonastalih PVC peleta (zvanih nurdles) sa fragmentima prikupljenim na plažama.
U sve tri testirane koncentracije (1%, 5% i 10% plastike u morskoj vodi), PVC je doveo do značajnih abnormalnosti i sve larve ježeva su umrle.
Fragmenti sakupljeni na plaži u koncentraciji od 10% takođe su ubili larve, koje nisu razvile pravilan oblik.
Niže koncentracije plastike sakupljene na plaži nisu ubile embrione, što sugeriše da je novonastala plastika — koja još uvek sadrži visoke nivoe aditiva koji mogu da iscuri — štetnija.
Iako su koncentracije testirane u studiji retke u okeanima, mogle bi se pojaviti nakon izlivanja plastike ili u oblastima kao što je linija plime i oseke gde se akumulira zagađenje.
Istraživački tim – iz Zoološke stanice Anton Dohrn i Nacionalnog centra za budućnost biodiverziteta (Italija) i Univerziteta u Ekseteru (U.K.) – ranije je otkrio da plastični aditivi mogu naštetiti larvama morskog ježa, a nova studija to razvija i otkriva kako je ta šteta izazvano.
„Larve pogođene plastičnim zagađenjem pokazale su razvojne abnormalnosti, uključujući malformacije skeleta, neuronskih i imunih ćelija“, rekla je dr Eva Jimenez-Guri, sa Zoološke stanice Anton Dorn i Univerziteta Ekseter.
„Oni su takođe pokazali ‘radijalizaciju’ – što znači da im je nedostajala odgovarajuća simetrična struktura, i da su umesto toga uglavnom bez oblika i stoga nesposobni da prežive.
„U ovim larvama mitohondrije („elektrane“ ćelija) nisu funkcionisale kako treba i pokazale su znake oksidativnog stresa, koji oštećuje ćelije.“
Studija otkriva genetske procese iza ovih abnormalnosti.
U slučaju novih PVC nurdla, šteta je nastala usled visoke koncentracije cinka koji je ispran u vodu.
Larve izložene 10% zagađenosti PVC-om razvile su creva van svog tela, dok nivoi od 5% i 1% takođe dovode do fatalnih abnormalnosti.
Uzorci prikupljeni na plaži – prikupljeni u Kornvolu, UK – nisu ispuštali visoke nivoe cinka, jer bi većina aditiva koje su sadržavali već bila puštena u more.
Međutim, poznato je da takve čestice sakupljaju različite organske zagađivače, a oslobađanje ovih zagađivača objašnjava abnormalnosti uočene u ovoj studiji.
„Naši nalazi ukazuju na jasne i specifične štetne efekte plastičnog zagađenja mora na razvoj larvi morskog ježa“, rekao je dr Jimenez-Guri.
„Identifikovali smo gene na koje utiču ovi zagađivači i znamo da se mnoge životinjske vrste oslanjaju na iste gene u ključnim ranim fazama razvoja.
„Dakle, moguće je da bi zagađenje plastikom moglo izazvati slične abnormalnosti kod drugih vrsta, a mi to već istražujemo u sledećoj fazi našeg istraživanja.
„Dok nivoi zagađenja procenjeni u studiji nisu uobičajeni u okeanu, zagađenje morske plastike nastavlja da raste velikom brzinom – sa potencijalno ozbiljnim posledicama po morski život.“
Rad, objavljen u časopisu Science of the Total Environment, naslovljen je „Toksičnost izazvana plastičnom ocjednim vodama tokom embrionalnog razvoja morskog ježa: uvid u molekularne puteve na koje utiče PVC.“
