Efikasnost širenja virusa zavisi od nekoliko faktora, uključujući koliko virusa zaražena osoba ispušta, temperaturu i vlažnost prostorije, kao i koliko su ljudi blizu jedni drugima. Da bi razdvojili koji od ovih faktora su najvažniji, istraživači sa Univerziteta Merilend u SAD-u sproveli su eksperiment prenosa u stvarnim uslovima koristeći ljude koji su prirodno zaraženi gripom.
Okupili su grupe učesnika u hotelskoj sobi, mešajući zaražene osobe, nazvane donori, sa nezaraženim volonterima, nazvanim primaoci. Cilj je bio jednostavan: videti da li će grip da se širi pod uslovima koji favorizuju prenos.
Uprkos dugotrajnom bliskom kontaktu tokom nekoliko dana, nijedan primalac nije se zarazio. Ovaj pristup se razlikovao od ranijih istraživanja u kojima su zdravi volonteri namerno zaraženi gripom radi istraživanja. Korišćenjem prirodno zaraženih „donora“, istraživači su se nadali da će bolje odražavati kako se grip širi van laboratorije.
Sprovedena su dva tipa eksperimenta. U jednom, jedan donor je delio sobu sa osam primalaca. U drugom, četiri donora su delila sa tri primaoca. Donori su bili u uzrastu od 20 do 22 godine, dok su primalci bili u uzrastu od 25 do 45 godina.
Soba je održavana na temperaturama i nivoima vlažnosti za koje se smatra da favorizuju prenos gripa, između 22 °C i 25 °C, i 20% do 45% vlažnosti. Pre nego što su učesnici stavljeni u karantin, istraživači su zatvorili glavne neuređene vazdušne puteve – kao što su prozori, vrata i curenje u ventilacionim jedinicama – kako bi namerno stvorili nisku ventilaciju i loš kvalitet vazduha.
Tokom tri do sedam dana, učesnici su provodili sate zajedno u zatvorenom prostoru. Igrali su karte na bliskoj udaljenosti, učestvovali u časovima plesa ili joge, i razmenjivali zajedničke predmete kao što su markeri, mikrofoni ili tableti. Istraživači su pratili prenos merenjem nivoa virusa u izdahnutom vazduhu, pljuvački i brisovima iz usta donora. Zajednički predmeti i vazduh u sobi takođe su testirani na virusne čestice. Učesnici su beležili simptome uključujući kašalj, kijanje, glavobolje i druge uobičajene znake gripa.
Nekoliko uzoraka od donora potvrdilo je aktivnu infekciju gripom. Međutim, nijedan od primalaca nije bio pozitivan. Neki su prijavili blage simptome poput glavobolja, ali nije bilo jasnih dokaza o infekciji gripom kod bilo koga od njih.
Istraživači sugerišu tri glavna razloga zašto prenos možda nije došao do izražaja: niska količina virusa koju su donori ispuštali, delimična imunitet među primalcima, i način na koji je vazduh cirkulisao u sobi. Deca se često smatraju glavnim prenosnicima gripa, ali je ovo istraživanje uključivalo samo odrasle.
