Stres nije inherentno štetan. U stvari, kada se doživljava u kratkim intervalima, stres može biti koristan jer povećava fokus, poboljšava performanse i priprema telo za suočavanje sa izazovima. Međutim, problemi se javljaju kada stres postane hroničan i neumoran.
Nervni sistem percipira i obrađuje i stres i bol. Dizajniran da bude veoma prilagodljiv, neprekidno reaguje na unutrašnje signale i spoljašnje faktore, stalno se prilagođavajući kako bi održao ravnotežu. Kada mozak neprekidno percipira stalne zahteve bez adekvatnog oporavka, drži telo u produženom stanju budnosti.
Tokom ovih perioda stalnog stresa, hormoni kao što su kortizol i adrenalin ostaju trajno povišeni. U ovom osetljivom stanju, signali koji bi obično bili ignorisani ili tumačeni kao manji mogu početi da se osećaju mnogo intenzivnije. Ovo stanje dovodi do povećanja srčanog ritma i trajne napetosti mišića, dok nervni sistem prelazi u kontinuirani režim borbe ili bega.
Hronični stres deluje kao okidač i faktor koji pogoršava migrene. Nervni sistem ljudi koji doživljavaju migrene je uporedivo osetljiviji na promene u okruženju, uključujući varijacije u obrascima spavanja, okruženju, hormonalnim fluktuacijama i intenzitetu stresa. To znači da stalna izloženost stresu može povećati učestalost i ozbiljnost migrenoznih epizoda.
Pored toga, napetost mišića u vratu, ramenima i skalpu – čest efekat stresa – može izazvati i tenzione glavobolje. Produženi periodi sedenja, održana koncentracija i fizička napetost tokom radnog dana mogu doprineti razvoju tenzionih glavobolja u kasnijim satima dana. Hronični stres takođe može imati dubok uticaj na kvalitet sna.
Mnogi ljudi koji se osećaju stalno napetima na kraju radnog dana imaju problema sa uspavljivanjem ili održavanjem sna. Taj nemiran san može nedostajati obnavljajućih kvaliteta potrebnih za oporavak. Loš san može, zauzvrat, perpetuirati ciklus stresa, ostavljajući mozak dodatno osetljivim i povećavajući verovatnoću glavobolja narednog dana.
Razumevanje veze između stresa i nervnog sistema ukazuje na neke korake koje možete preduzeti kako biste prebacili nervni sistem iz stalno aktiviranog stanja. Nikada nećete potpuno eliminisati stres – to nije ni realno ni neophodno. Ali je moguće stvoriti namernu pauzu za telo da se resetuje: Uključite male prelaze u svoj dan. Umesto da odmah prelazite sa posla na druge obaveze, odvojite pet do deset minuta između aktivnosti da se zaustavite, duboko dišete, istegnete ili sedite tiho.
Dodajte fizičku aktivnost u svoju rutinu. Redovno kretanje, kao što je hodanje, joga ili blago istezanje, pomaže u regulaciji nervnog sistema efikasnijim procesuiranjem hormona stresa. Takođe poboljšava protok krvi i podstiče oslobađanje endorfina, koji su prirodni modulatori bola.
